TV Most

U nemačko predsedavanje Evropskom unijom polažu se velike nade, između ostalog i na Zapadnom Balkanu, gde se očekuje podrška za proces proširenja, piše Dojče vele.

Nemačka kancelarka Angela Merkel jasno je dala do znanja šta su prioriteti nemačkog predsedavanja EU: na samom vrhu je suočavanje sa krizom zbog pandemije korone, uključujući obnovu pogođene evropske ekonomije, kao i Bregzit, navodi DW.

Ipak zemlje Zapadnog Balkana imaju ogromna očekivanja od nove uloge Berlina, koja međutim, kako tvrdi Dojče vele, ni u teoriji ne mogu da se ispune.

Albanija i Severna Makedonija imaju najbolje šanse da napreduju u svojim naporima za brže približavanje EU jer se Nemačka za to zalaže već duže vreme, navodi DW.

Ali, prošlog oktobra usporile su ih Francuska, Holandija i Danska svojim stavom da nema pristupanja bez dalekosežnih reformi u zemljama-kandidatima i da je to moguće tek nakon temeljne reforme struktura Evropske unije.

Kako ocenjuje DW, u reakciji tipičnoj za EU, kriterijumi za pristup kozmetički su revidirani i Tirani i Skoplju je konačno u martu dato zeleno svetlo.

Dojče vele tvrdi i da se mnoge balkanske zemlje oslanjaju na Evropsku uniju, a posebno Nemačku, radi finansijske podrške za važne infrastrukturne projekte: na primer, železničku vezu između Niša i Prištine, izgradnju autoputa u Bosni i Hercegovini duž evropskih tranzitnih koridora i izgradnju ili proširenje gasovoda i naftovoda između zemalja jugoistočne Evrope, kako bi se konačno povezale.

Olakšavanje putovanja je na vrhu liste želja svih balkanskih zemalja,a to se posebno odnosi na mlade ljude, navodi DW.

Problem politike EU na Balkanu oduvek je bila fragmentacija nadležnosti, odavno svih 27 zemalja ne vuku zajedno na istu stranu, a pored toga, izbor osoblja u Briselu često nailazi na nerazumevanje.

Dojče vele piše da je tako Španac Žozep Borel odgovoran i za Balkan.

Njegov izaslanik za taj region je bivši slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak.

Međutim, pošto Španija i Slovačka iz unutrašnjepolitičkih razloga odbijaju da priznaju Kosovo, šanse za iskrenu ravnotežu Beograda i Prištine nisu naročito dobre, tvrdi DW.

U poslednje vreme, Sjedinjene Američke Države, koje na Balkanu slede svoje ciljeve, u tom regionu sve više izazivaju EU.

Ciljevi SAD često nisu u skladu s idejama Brisela, a najnoviji primer je stari sukob Srbije i Kosova, navodi Dojče vele.

SAD, kao dugogodišnji posrednik, bukvalno su skinule kajmak kada su 27. juna, bez koordinacije sa Briselom, pozvale lidere dveju strana u Belu kuću.

Spektakularni sastanak je propao samo zato što je američki tužilac Međunarodnog suda za Kosovo u Hagu iznenada objavio optužnicu protiv predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija, koji je kao bivši vođa pobunjenika, zajedno s drugim optuženima, odgovoran za ubistvo oko 100 ljudi u ratu 1998/99, navodi DW.

Time se EU vratila u igru, a u julu će lideri Beograda i Prištine razgovarati u Parizu, što je planirano u Briselu.

Izvor: Танјуг