TV Most

Savršeni vidikovci, ali i jedinstvena flora i fauna na Mokroj Gori očarali su početkom prošlog veka geografa Jovana Cvijića koji je tu planinu nazvao „lepoticom Balkana“. Ipak, u poslednjih 20 godina, Albanci iz rubnih delova opština Istok i Srbica, bespravnom sečom šuma, čine sve da ta planina izgubi taj epitet.

Sa površine od više stotina hektara nestale su stoletne smrče, jele, jedinstveni petoigličasti borovi – molika, ali i prostranstva hrasta i bukve, pa su pustoš i golet vidljivi iz svakog pravca koji od Zubinog Potoka vodi do tromeđe sa opštinama Istok i Tutin.

Tačne procene štete za sada nisu poznate, a poznavaoci prilika i stručnjaci zaposleni u Radnoj jedinici „Srbijašuma“ u Zubinom Potoku ističu da se je za oporavak šume od štete koja je do sada naneta potreban najmanje jedan vek.

Posebno vidljivo „delo“ Albanaca primetno je u mestu Smet, na nadmorskoj visini od 1.600 metara gde se „groblje“ od posečenih stabala pruža čitavom linijom planinskog masiva.

„U zadnjih 20 godina, imamo da nam Albanci iz pograničnih sela seku šumu, a na pojedinim delovima su potpuno ostavili goleti. To su velike površine koje su posečene“, objašnjava za Kosovo Onlajn Mirko Tomašević, šumarski tehničar, zaposlen u „Srbijašumama“ u Zubinom Potoku.

Tomašević ističe da šumokradice dolaze organizovano, u grupama od po desetak ljudi, od kojih su pojedini zaduženi za čuvanje straže, dok ostali seku i tovare drva. 

„Trudimo se da zaštitimo koliko možemo, ali su naše nadležnosti ograničene. Imamo pomoć od lokalne samouprave koja je još maja 2015. donela odluku kojom se preko 1.200 metara nadmorske visine zabranjuje seča šume, lova i ostalih aktivnosti, ali iz kosovske agencije za šume to ne poštuju i vrše doznaku i otpremu“, kaže Tomašević.

On naglašava da, osim što bespravno seku šumu koja je u privatnom i državnom vlasništvu, Albanci od ranog proleća do kasne jeseni, uzurpiraju i srpska imanja na Mokroj Gori gde čuvaju stoku.

Posebno karakteristično za delove gde Albanci bespravno seku šumu je to da panjeve ostavljaju u visini i preko jednog metra, u ravni grudi. 

“Vidite da su panjevi ostavljeni na visini većoj od metra. Da bi jedna ovakva smrča prečnika 70-80 centimetara dostigla taj prečnik i visinu potrebno je oko sto godina. To vam dovoljno govori koliko su oštećeni Srbi kojima se šuma seče, kao i opština Zubin Potok i „Srbijašume“ od strane šumokradica albanske nacionalnosti“, rekao je Tomašević.

Uprkos oštroj klimi i visokim snegovima, ali i nebezbednom okruženju, reonski šumari iz Srbijašuma gotovo svakodnevno obilaze teren i svojim prisustvom nastoje da bar malo spreče one koji neumoljivo seku i uništavaju tu planinu.

“Od uprave smo dobili naredbe dokle smemo da se krećemo, ali se neki put mi uputimo na sopstvenu odgovornost samo da bi zaštitili i sprečili krađu koja nam dolazi od meštana iz opštine Istok. I po ovakvim vremenskim uslovima putujemo po više desetina kilometara kako bi obišli svoje reone”, rekao je šumar Desimir Tanasković. 

Njegov kolega Spasoje Jakovljević upozorava na činjenicu da se i u slučajevima kada šumokradice uhvate na delu, na dolazak policije neopravdano dugo čeka.

„Policija ne dolazi nikada na vreme. Čekaju naredbe iz Peći ili Đakovice pa tek onda da dođu. Kad oni poseku i pobegnu policija tek tada dođe”, kaže šumar Jakovljević.

I dok po zimskom danu obilazimo teren na Mokroj Gori, zvuk traktora i motornih testeri privukli su nam pažnju, a taze posečeni jela i bor potvrdili da je namera šumokradica da unište tu planinu očigledna.

„Upravo smo zatekli taze posečena stabla, a iza nas se čuju traktori i ljudstvo koje je na udaljenosti od nekih stotinak metara. Mi nemamo mogućnosti da im priđemo i sprečimo ih u tome. Jedino što možemo da uradimo je da premerimo panjeve i na osnovu toga izračunamo kolika je šteta napravljena. Nažalost, mi nemamo nadležnosti da podnesemo prijavu ili na neki drugi način da zaštitimo našu šumu“, sa gorčinom u glasu govori Mirko Tomašević.

Ništa manje razočarenje nije ni na licu šumara Desimira Tanaskovića koji nam opisuje kako izgleda jedan susret sa onima koji uništavaju prirodu i bespomoćnost u sprečavanju izvršioca.

„Kada se direktno susretnemo sa njima desi se da stave kape preko lica i da se udalje ka mestima odakle su došli, a nisu retki slučajevi ni kada krenu traktorima i kamionima u nameri da nas pregaze“, prepričava Desimir.

Radnici „Srbijašuma“ iz Zubinog Potoka posebnu zahvalnost upućuju nadležnima u svom preduzeću koji su ih pre dve godine vratili pod svoje okrilje. Krajem prošle godine, na području ove opštine, posađeno je pet hiljada sadnica drveća, a iz „Srbijašuma“ je obećano da će se pomoć u pošumljavanju nastaviti i u narednom periodu.

Izvor: Kosovo online