TV Most

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je usvojen izveštaj o proširenju i Komisija je predložila otvaranje pregovora o proširenju sa Ukrajinom i Moldavijom i BIH kada se ostvare uslovi, kao i sa Gruzijom.

Ukrajina je i dalje suočena sa tragedijom i ratom, ali sprovodi reforme.

"Komisija na temelju toga preporučuje otvaranje pregovora o pristupanja i da se ui savete otvore okviri", rekla je ona.

Kada se radi o Moldaviji ona je predmet stalnih destabilizacija i suočena sa sajber ratom.

Kada se radi o BiH ona je kazala da je EK prepoznala brojne pozitivne korake, poput napretka u borbi protiv kriminala, ali i konstatovala da je Republika Srpska usvojila određene neustavne zakone zbog kojih se odlaže predlog za kandidaturu do marta 2024. godine.

Ona je istakla da su dosadašnja proširenja donela velike prednosti.

"Svi smo mi pobednici za nove građane, benefiti su veliki, sve to povećava prosperitet i stabilnost", rekla je ona.

Prema njenim rečima proširenje je investicija i u bezbednost i stabilizuje nas.

"U ovim vremenima proširenje nam daje jači glas u svetu. To je jedinstvena prilika i za nas i zemlje kandidate", zaključila je ona.

Evropska Komisija: Članstvo Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji u političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesima EU

U najnovijem planu rasta za Zapadni Balkan, koji je predstavljen danas u Briselu navodi se da Evropska komisija čvrsto veruje da proširenje ostaje ključna politika Evropske unije, a posebno da je punopravno članstvo Zapadnog Balkana u EU u političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesima Unije.

Kako se navodi u dokumentu, rat Rusije protiv Ukrajine još jednom ilustruje potrebu za odlučnim geostrateškim ulaganjem u stabilnu, jaku i ujedinjenu Evropu i ističe se da je rat imao značajan uticaj na partnere sa Zapadnog Balkana, stvarajući dodatni pritisak na njihove ekonomije i društva i stvarajući rizike po njihovu stabilnost.

"Potreba da se oni približe EU i da se ubrza njihov proces pridruživanja, zasnovan na reformama vezanim za EU u zemljama, nikada nije bila jasnija nego danas. Većina građana zemalja Zapadnog Balkana smatraju da bi članstvo njihove zemlje u EU bilo dobro i u tom pogledu, novi plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja priliku za dalje povećanje vidljivosti i svesti o podršci EU regionu", navodi se u dokumentu.

Dodaje se da je ekonomska konvergencija suštinski element za približavanje zemalja Zapadnog Balkana EU, ali i dodaje da trenutno nivo i brzina konvergencije između Zapadnog Balkana i EU nisu zadovoljavajući - bilo u smislu reformskih procesa ili socio-ekonomske konvergencije, kao i da to koči njihov napredak na putu ka EU.

"Zato postoji potreba da se ubrza i podstakne priprema Zapadnog Balkana za članstvo u EU tako što će se izneti neke od njegovih prednosti, posebno na načine koji mogu direktno da osete građani zemalja Zapadnog Balkana. Cilj bi trebalo da omogući partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali brzinu procesa proširenja i rast njihovih ekonomija", navodi se.

U tom smislu, Komisija predlaže novi plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan na četiri stuba, čiji je cilj unapređenje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, usklađivanjem Zapadnog Balkana sa pravilima jedinstvenog tržišta, jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz Zajedničko Regionalno tržište na osnovu pravila i standarda EU, ubrzavanje temeljnih reformi, uključujući i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz reformu i rast.

Ta finansijska pomoć povećava se za šest milijardi evra bespovratne podrške i kreditne podrške, uz plaćanje uslovljeno ispunjavanjem reformi, od kojih je kako se navodi, temeljne reforme, uključujući jačanje vladavine prava i osnovnih prava, su neophodne za stvaranje povoljnog okruženja za privlačenje investicija i generisanje održiv ekonomski rast uz smanjenje emisija.

"Ovaj novi plan rasta nadovezuje se na postojeću metodologiju proširenja", navodi se i dodaje da plan rasta ne dovodi u pitanje tekuće procese pristupanja i posebne uslove koji su u njemu izloženi u ovom kontekstu, posebno u pogledu osnova.Pojašnjava se i da je Zajedničko regionalno tržište (CRM) inicijativa koju su dogovorili lideri šest zemalja Zapadnog Balkana na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji 2020. godine.

Predviđeno je i da plan pomogne zemlje da se fokusiraju na zajedničku budućnost kao članice EU i da prevaziđu bilateralne izazove koji, navodi se nažalost troše previše energije u regionu i sputavaju je. Tu je bitno jačanje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije jer, ističe se za zemlje na putu pristupanja EU, bliža povezanost sa jedinstvenom EU tržištem bi donosila koristi koje bi mogle direktno da osete građani zemalja Zapadnog Balkana.

Završetak posla na koji se šest partnera obavezalo u kontekstu zajedničkog regionalnog Tržišta biće neophodan preduslov za bližu integraciju sa jedinstvenim tržištem. Navodi se i da će potencijal dalje integracije Zapadnog Balkana u odgovarajuće delove jedinstvenog tržišta biti podržan jačanjem infrastrukturnih veza sa EU, pre svega implementacijom Global Gateway strategije na Zapadnom Balkanu.

Takođe EK namerava da predložiti izmene i dopune ŠP-a kako bi se uveo mehanizam koji bi omogućio telima ŠP-a da prošire prava i obaveze pravne tekovine EU na Zapadni Balkan, kada se ispune uslovi.

EK predlaže predlaže da EU da hrabru ponudu regionu, ponudu koja pruža mogućnosti za jačanje socio-ekonomske konvergencije i dovođenje naših partnera bliže jedinstvenom tržištu EU u mnogim oblastima, pored značajnih dodatnih finansijskih sredstava podrške. Tom ponudom nastoji da se neke ekonomske koristi prenesu u pretpristupnom periodu, što će doneti korist za celu EU .

Da bi se otkrio potencijal ovog plana rasta, partneri sa Zapadnog Balkana će morati da ispune ovu ponudu uz odlučne napore da se napreduje i na domaćoj reformskoj agendi i na jačanju ekonomske integracije u regionu.
Vlasti zemalja imaju odgovornost da komuniciraju i rade efektivno na plan rasta i njegovu implementaciju.

Kao mere podrške integraciji u jedinstveno tržište predlažu se podsticanje inovacija, povećanje valorizacije znanja i zaštita ulaganja u nove proizvode,uspostavljanje strukturirane mreže saradnje između partnera sa Zapadnog Balkana, zatim podsticanje razvoja poljoprivredno-prehrambene industrije, uključujući ribarstvo i vodozemstvo, u skladu sa EU standardima.

Takođe kao mera se predlaže i podsticanje poljoprivredne trgovine, podsticanje inovacija razvojem posebnog Evropskog saveta za inovacije, ubrzanje transfera i nadogradnje tehnoloških i društvenih inovacijskih rešenja za postizanje klimatski neutralnih i pametnih gradova.

Takođe potrebno je region Zapadnog balkana učiniti otpornijim na sajber kriminal i pojačati zajedničku borbu, uključujući povećanje učešća u obukama i događajima koje organizuje Agencija EU za Sajber bezbednost (ENISA).

"Zajedno, Zapadni Balkan i EU treba da iskoriste ovu priliku da ubrzaju napredak na putu pristupanja", zaključuje se u dokumentu.

Izvor: T a n j u g