:

:

TV Most

clock

Jul 11, 2019   9:05

0

23

Dogodilo se na današnji dan

Danas je četvrtak, 11. jul, 192. dan 2019. Do kraja godine ima 173 dana.

1533 - Papa Klement VII ekskomunicirao je engleskog kralja Henrija VIII, odbivši prethodno da poništi njegov brak s Katarinom Aragonskom i ozakoni vezu s Anom Bolen. Brak je u maju 1533. poništio kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer, a kralj je 1534. osnovao anglikansku crkvu i proglasio se za njenog poglavara.

1690 - U bici kod Bojna, u "Slavnoj revoluciji", engleski kralj Vilijam III Oranski pobedio je katoličke snage Džejmsa II. (Ovaj dan protestanti u Severnoj Irskoj, "Oranžisti", obeležavaju nizom parada i marševa, što izaziva revolt katolika i dovodi do sukoba sa policijom).

1844 - Rođen je Petar I Karađorđević, kralj Srbije (1903-1918) i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918-21). Za kralja Srbije izabran je nakon majskog prevrata 1903. u kojem su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga Mašin. Tokom vladavine, poštovao je Ustav i parlamentarnu demokratiju, a u spoljnoj politici oslanjao se na Rusiju, kao i na Francusku i Englesku.

1871 - Rođen je hrvatski političar i pisac Stjepan Radić, osnivač Hrvatske seljačke stranke, ministar prosvete u vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od novembra 1925. do februara 1927, kada njegova stranka ponovo prelazi u opoziciju. Umro je od rana zadobijenih u atentatu koji je nad njim i još dvojicom poslanika HSS-a u Skupštini u Beogradu izvršio 20. juna 1928. radikalski poslanik Puniša Račić.

1876 - U crnogorsko-turskom ratu (1876-78) Crnogorci su u bici na Fundini, u Kučima, pobedili tursku vojsku.

1920 - Rođen je američki filmski i pozorišni glumac ruskog porekla Taiđe Kan, poznat kao Jul Briner. Igrao je u mnogim filmovima, a nagradu Oskar dobio je za ulogu u muzičkom filmu Kralj i ja.

1921 - Mongolija je proglasila nezavisnost pod nazivom Narodna Republika Mongolija.

1921 - Održano je prvo zvanično prvenstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u vaterpolu. Pobedilo je Somborsko sportsko društvo.

1935 - Umro je francuski oficir Alfred Drajfus, čije je suđenje za izdaju 1894. podelilo francusku javnost na dva tabora - demokrate, republikance, s jedne, i rojaliste, klerikalce, s druge strane. Na osnovu lažnih dokaza, Drajfus, koji je bio Jevrejin, osuđen je na doživotnu robiju, a rehabilitovan je 1906.

1937 - Umro je američki kompozitor Džordž Geršvin (George Gershwin), koji je u klasičnu muziku uneo elemente popularne muzike, crnačkih duhovnih pesama i bluza (opera "Porgi i Bes", simfonijska fantazija "Amerikanac u Parizu", "Rapsodija u plavom", "Melanhonična rapsodija").

1960 - Premijer provincije Katanga u Kongu Moiz Čombe proglasio je nezavisnost te pokrajine, čime su počeli višegodišnji nemiri u toj afričkoj zemlji.

1978 - U eksploziji cisterne s tečnim gasom u španskom mediteranskom turističkom kampu u mestu San Karlos de la Rapita poginulo je oko 200 ljudi.

1979 - Američka vasionska stanica "Skajlab", nakon šestogodišnjeg kruženja oko Zemlje, raspala se prilikom prizemljenja.

1982 - U Beogradu je umro jugoslovenski pisac Mehmed-Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor "Bosna-filma" i glavni urednik "Svjetlosti" ("Derviš i smrt", "Tvrđava", "Sjećanja").

1987 - UN su proglasile za petomilijarditog stanovnika planete novorođenog dečaka u Zagrebu Mateja Gaspara.

1989 - Umro je engleski pozorišni i filmski glumac, režiser i producent Lorens Olivije, jedan od najboljih tumača likova Vilijama Šekspira, prvi glumac kojem je dodeljena plemićka titula. Dobitnik je najvećeg broja nagrada "Emi" za TV stvaralaštvo, nagrađivan je na festivalu u Kanu, dobio je Oskara za film "Hamlet".

1991 - Avion sa hodočasnicima iz Nigerije srušio se u plamenu u Džedi, u Saudijskoj Arabiji. Poginuli su svi putnici i članovi posade (261).

1995 - Bosanski Srbi zauzeli su Srebrenicu, a potom Žepu (25. jula). Više od 30.000 ljudi, uglavnom žena i dece, prebačeno je na teritoriju pod kontrolom vlade u Sarajevu. Snage bosanskih Srba optužene su kasnije da su na tom području izvršile ratni zločin i da je ubijeno oko 7.000 bosanskih Muslimana.

1995 - U Francuskoj je umro general Gojko Nikoliš, lekar, narodni heroj, španski borac i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1996 - Sudsko veće Međunarodng suda za ratne zločine u bivšoj SFRJ u Hagu potvrdilo je optužnice za ratne zločine i genocid protiv lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i vojnog komandanta Ratka Mladića. Sud je za njima raspisao međunarodne poternice.

2000 - Uz posredovanje predsednika SAD Bila Klintona u Kejmp Dejvidu su počeli pregovori o pitanju suvereniteta nad Jerusalimom između izraelskog premijera Ehuda Baraka i palestinskog vođe Jasera Arafata.

2001 - U Kambodži je odobreno donošenje zakona koji bi omogućio suđenje bivšim liderima Crvenih Kmera, tokom čije vladavine je ubijeno 1.700.000 ljudi.

2002 - Italijanski parlament je odobrio muškim naslednicima krune da se vrate u zemlju, čime je okončan 56-godišnji egzil kraljevske porodice zbog optužbi da je sarađivala sa fašistima.

2006 - U sedam eksplozija na železničkim stanicama i u vozovima u Bombaju (Indija) poginulo je 186 osoba, a više od 700 ljudi je povređeno.

2008 - Rusija i Kina uložile su veto na Nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom je trebalo da budu uvedene sankcije Zimbabveu i kažnjena vlada predsednika Roberta Mugabea zbog nasilnog održavanja predsedničkih izbora.

2008 - Umro je poznati američki kardiolog i jedan od najpoznatijih svetskih hirurga 20 veka Majkl Debejki koji je prvi izveo mnoge hiruške zahvate, poput ugrađivanja bajpasa. Tokom sedam decenija duge karijere uveo je nove hiruške metode lečenja i začetnik je moderne kardiološke hirurgije. Operisao je brojne poznate ličnosti među kojima su i tri američka predsednika (Džon Kenedi, Lindon Džekson, Ričard Nikson), ruski predsednik Boris Jeljcin, jordanski kralj Husein, ali i poznate holivudske zvezde.

2010 - U Srebrenici je obeležena 15. godišnjica od ubistva oko 8.000 Bošnjaka jula 1995. Pored više desetina hiljada ljudi, komemoraciji su prisustvovali predsednici i premijeri susednih država, uključujući i predsednika Srbije Borisa Tadića, kao i evropski i svetski zvaničnici.

2015 - Komemoraciji povodom 20. godišnjice zločina u Srebrenici, prisustvovalo više od 50.000 ljudi i oko 80 delegacija iz inostranstva, među kojima i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Prilikom napuštanja Memorijalnog centra Vučić je izviždan, a zatim i fizički napadnut iz mase gađana koji su transparentima podsećali na njegove političke stavove iz vremena kada se zločin dogodio i on bio aktivista Srpske radikalne stranke.

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva