Dogodilo se na današnji dan

:

:

TV Most

clock

Avgust 26, 2019   8:07

0

68

Dogodilo se na današnji dan

Danas je ponedeljak, 26. avgust, 238. dan 2019. Do kraja godine ima 127 dana.

1346 - U bici kod Kresija na severu Francuske u Stogodišnjem ratu, u kojoj su trupe engleskog kralja Edvarda III porazile brojčano znatno nadmoćnije francuske teške oklopnike kralja Filipa VI, Englezi i Velšani su prvi put upotrebili samo pešadiju naoružanu ogromnim lukovima, poznatim kao "longbouz", koji su izbacivali strele na izuzetno veliku daljinu i pokazali se kao veoma ubojiti.
1541 - Sultan Sulejman II osvojio je Budim i anektirao Mađarsku, koja je do 1686. bila turska provincija Budimski pašaluk. Turska je zaposela centralne i južne delove Ugarske dok su severni i zapadni deo zauvek ostali van turskih teritorija i od tada su uključeni u sklop Habzburških zemalja.
1676 - Rođen je engleski državnik Robert Volpol, prvi britanski premijer (prvi nakon proglašenja Ujedinjenog Kraljevstva). Predsednik vlade bio je od 1721. do 1742, najduže u istoriji Velike Britanije.
1723 - Umro je holandski prirodnjak Antoni van Levenhuk, koji je otkrio do tada nepoznati svet mikroorganizama. Bruseći optička sočiva, stvorio je prve jednostavne mikroskope, čemu je potom posvetio dosta vremena i konstruisao je oko 400 mikroskopa. Rezultate istraživanja krvnih sudova, strukture kostiju, mišića, eritrocita i spermatozoida objavljivao je u izdanjima Londonskog kraljevskog društva čiji je bio član.
1740 - Rođen je francuski pronalazač Žozef Mišel Mongolfje, koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.
1743 - Rođen je francuski hemičar Antoan Lavoazije, jedan od tvoraca moderne hemije. Otkrio je da je vazduh smeša kiseonika i azota, dokazao je da je voda spoj kiseonika i vodonika, utvrdio značaj kiseonika za sagorevanje i oksidaciju, postavio Zakon o neuništivosti materije, izradio niz novih metoda za kvantitativnu hemijsku analizu. Spalivši dijamant, dokazao je da je kristalizovani ugljenik. Revolucionarni sud ga je, sa još 27 optuženih, osudio na smrt i pogubio istog dana na giljotini u maju 1794. na vrhuncu jakobinskog terora tokom Francuske revolucije, pod optužbom da je "zastupnik ubiranja kraljevskog poreza".
1899 - Rođen je srpski pisac Radojko Jovanović, poznat kao Rade Drainac, boem, buntovni individualista, večiti putnik, autor neposrednih lirskih ispovesti. Dela: zbirke pesama "Modri smeh", "Erotikon", "Lirske minijature", "Dah zemlje", pripovetke "Srce na pazaru", roman "Španski zid".
1906 - Rođen je američki virusolog Albert Brus Sejbin, pronalazač vakcine protiv poliomielitisa (zarazna dečja paraliza). Sejbinova vakcina, spravljena od oslabljenih virusa, prvi put je masovno primenjena u Sovjetskom Savezu. Bio je profesor Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju (SAD) i docnije predsednik Vajcmanovog instituta u Izraelu.
1910 - Umro je američki filozof i psiholog Vilijam Džejms, tvorac personalističke verzije pragmatizma prema kojoj u osnovi istinitog saznanja leži "volja za verovanjem". Dela: "Pragmatizam", "Principi psihologije", "Volja za verovanjem", "Eseji o radikalnom empirizmu", "Razlike u religioznom iskustvu".
1914 - Rođen je argentinski pisac Hulio Kortasar, jedan od najznačajnijih u latinoameričkoj literaturi, majstor kratke priče. Motivi igre, rituala i mita uvrstili su ga među najveća imena svetske književnosti, dok njegovom prozom dominiraju socijalno-političke teme. Dela: zbirke pripovedaka "Tajno oružje", "Kraj igre", "Sve vatre oganj", "Neko ko ovuda ide", "Toliko volimo Glendu", "Progonitelj", romani "Školice", "Manuelova knjiga", književni ogledi "Poslednja runda", "Istorija kronopija i fama", "Put oko dana za 80 svetova", putopis "Autonauti kosmoputa".
1920 - Ratifikovan je 19. amandman ustava SAD, kojim su žene dobile pravo glasa.
1934 - Adolf Hitler je zatražio od Francuske da Nemačkoj ustupi oblast Sar (pogranična oblast prema Francuskoj) koja je Versajskim ugovorom posle Prvog svetskog rata stavljena pod francusku okupaciju i privremenu upravu.
1939 - Doneta je Uredba o ustanovljenju Banovine Hrvatske. Prethodio joj je sporazum predsednika vlade (Ministarskog saveta) Kraljevine Jugoslavje Dragiše Cvetkovića i vođe Hrvatske seljačke stranke Vladimira Mačeka. U njen sastav ušle su Savska i Primorska banovina i srezovi Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko, Gradačac, Derventa, Travnik i Fojnica. Veći deo tih teritorija, osim u Sremu, nikada ranije nisu bili sastavni deo Hrvatske, ni Dubrovnik. Banovina Hrvatska obrazovana je s ciljem pacifikacije prilika u zemlji, a najverovatnije posle pritiska britanske diplomatije.
1944 - Bugarska, saveznica Nemačke u Drugom svetskom ratu, suočena sa nadiranjem sovjetskih trupa, saopštila je da istupa iz rata.
1945 - Treće zasedanje AVNOJ-a potvrdilo je u Beogradu odluke donete posle zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 1943. i usvojilo preporuke savezničke konferencije na Jalti. Doneta je i rezolucija o teritorijalnim pravima Jugoslavije na krajeve koji su posle Prvog svetskog rata priključeni Italiji: Slovenačko primorje, Beneška Slovenija, Trst, Istra, Rijeka, Zadar i ostrva Lastovo i Palagruža. AVNOJ je tada promenio ime u - Privremena Narodna skupština.
1972 - Otvorene su 20. Olimpijske igre u Minhenu, upamćene po napadu pripadnika palestinske terorističke organizacije "Crni septembar" na Olimpijsko selo kada je ubijeno 11 izraelskih sportista.
1974 - Umro je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom "Duh Sent Luisa" u maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.
1978 - Venecijanski kardinal Albino Lučani postao je papa Jovan Pavle I. Umro je 33 dana docnije, kako je zvanično saopšteno, od srčanog udara. Mediji su neretko spekulisali da je otrovan.
1978 - Jan Zigmund je kao prvi Nemac poleteo u kosmos u sovjetskom brodu "Sojuz 31".
1982 - Argentinska vlada ukinula je zabranu delovanja političkih partija.
1990 - U eksploziji u jami "Dobrnja-jug" rudnika Kreka, koja je izazvala najveću katastrofu u jugoslovenskom rudarstvu, poginulo je 180 rudara.
1993 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin potpisao je sporazum o prijateljstvu s Češkom, nakon što je osudio invaziju armija Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968.
1996 - Južnokorejski sud je osudio bivšeg predsednika Južne Koreje Čun Du Hvana na smrt pod optužbom da je 1979. izveo vojni udar kojim je prigrabio vlast, a njegovog naslednika Ro Te Vua na 22,5 godina zatvora. Docnije je pomilovan.
2003 - Izborna komisija u Ruandi saopštila je da je Pol Kagame pobedio na predsedničkim izborima u Ruandi, prvim u toj afričkoj zemlji posle građanskog rata 1994. u kojem su žtve mahom bili pripadnici manjinskog plemena Tutsi. Opozicija je odbila da prizna zvanični rezultat.
2004 - U minobacačkom napadu na džamiju u iračkom gradu Kufa, u kom su se nalazile okupljene pristalice šiitskog vođe Muktada el Sadra, poginulo je 29 ljudi.
2006 - Umro je ruski umetnik Vladimir Tretčikov. Poznat po radovima koji su bili izuzetno popularni 60-ih i 70-ih 20. v. Rođen u Rusiji, preselio se u Južnu Afriku 1946. a četiri godine kasnije naslikao je "Kinesku devojku", poznatu i kao "Zelena dama", koja je prodata u više od pola miliona kopija. Smatra se da je ta slika, u vidu printova, prodata u više primeraka nego "Mona Liza" Leonarda da Vinčija, ili "Suncokreti" Vinsenta van Goga. Slika je imala veliki uticaj na britansku popularnu kulturu 60-ih, a našla se i u filmu "Alfie" Majkla Kejna iz 1966.
2008 - Rusija priznala nezavisnost pobunjenih gruzijskih pokrajina Južne Osetije i Abhazije.

2012 – Teritoriju Srbije je zahvatila serija požara, od kojih je sedam velikih izbilo u planinskim predelima, na Suvoboru, Tari, Zlatiboru, Crnom Vrhu, Vrškoj Čuki i u podnožju Kopaonika. Najkritičnije bilo je na Tari gde se zapalilo više od 300 hektara četinarske šume.

2018 - Preminuo je američki pozorišni pisac Nil Sajmon, čije su komedije decenijama dominirale na Brodveju ("Neobičan par", "Bosonoga u parku" i "Uspomene iz Brajton Biča").

Izvor: Танјуг

Vremeplov
0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva