TV Most

Devet godina od mitrovdanskog ustava, više niko ne govori bojažljivo o njegovoj promeni. Do referenduma, potpisa predsednika i premijera i potvrde u skupštini, čekaće se sigurno do 2018. godine. A do tada, svakodnevna debata.

"Tačno je, dobar Ustav teorijski bi trebalo da bude zasnovan na kompromisu, ali promene Ustava, kvalitetnija rešenja treba da osmisle, pre svega, oni koji su trenutno u političkoj poziciji da to učine", kaže Vladan Petrov, profesor Ustavnog prava.

Upravo je sve i krenulo od najveće stranke. Naprednjaci predlažu i svi podržavaju da u parlamentu bude 150 umesto 250 poslanika.

Zoran Babić iz SNS-a, predsednik Tima za promenu političkog sistema, uveren je da će se do prvih rešenja doći već krajem ove godine.

"Da li će to biti promena Ustava, nisam siguran, ali do zakonskih rešenja, verujem, već krajem ove godine, ali nema promene političkog sistema bez promene Ustava", kaže Babić.

A, prve izmene čekaju izborno zakonodavstvo. Šta se predlaže.

Borislav Stefanović iz DS-a smatra da državu treba dodatno decentralizovati, promeniti izborna pravila, koja su, kako kaže, duboko nepravedna, uvesti proporcijalni personalizovani sistem.

Do sada, ipak, najviše polemike o načinu izbora predsednika države.

"Mi imamo predsednika koji ima legitimitet jer je izabran od strane građana, ali nema ovlašćenja, ima daleko manja ovlašćenja u odnosu na Vladu, koju biraju narodni poslanici", kaže Konstantin Samofalov iz SDS-a.

Zato je pitanje – da li, u saglasnosti sa ovlašćenjima, treba da se bira u skupštini, kao što su to nekada, na primer, bili Dobrica Ćosić i Zoran Lilić.

"Ako želimo jednog uticajnog predsednika, onda treba zadržati neposredan izbor, a ako želimo predsednika koji će biti figura i samo presecati vrpcu, koji će, u najstrožem smislu, biti samo predstavnik države u zemlji i inostranstvu, onda bi trebalo ići na posredan izbor u parlamentu", kaže Vladan Petrov, profesor Ustavnog prava.

U prva dva meseca debate, nije manjkalo raznoraznih predloga. Tako su parlamentarne stranke još, na primer, predložile da Ustav legalizuje istopolne brakove, ali i da sadrži odredbu u kojoj bi pisalo da deca doživotno moraju da se brinu o roditeljima.

Izvor: RTS