TV Most

Drugi dan Kopaonik biznis foruma je u okviru centralne teme "Novi globalni kontekst - Izazovi neizvesne budućnosti". Goran Svilanović nekadašnji šef diplomatije Srbije i Crne Gore ističe da Srbija ima potrebu za radnom snagom. Donatela Bratić, šefica misije Međunarodne organizacije za migraciju u Srbiji kaže da se broj stranih radnika uvećao dvostruko u poslednje dve godine.

Na Kopaonik biznis forumu se razgovara o energetskoj tranziciji, infrastrukturnim ulaganjima u uslovima rastućih kamatnih stopa, obrazovanju, poljoprivredi, pa sve do problema radne snage. 

U toku su paneli o transformaciji finansijskog sektora, zatim o konkurentnosti izvozno orijentisanih malih i srednjih preduzeća. Takođe, ovaj dan je rezervisan i za obrazovanje kao i za probleme ekonomske migracije.

"Budućnost bez radnika"

Goran Svilanović, nekadašnji ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore je voditelj prvog popodnevnog panela pod nazivom "Budućnost bez radnika".

Kaže da je dosta ljudi na različit način shvatilo naziv tog panela, a da oni hoće da pošalju poruku da Srbija ima potrebu za radnom snagom.

"I primetili smo povećani broj stranih radnika koji dolazi da rade u Srbiju. I u stvari hoćemo da porazgovaramo o tome, jer EXPO 27 bi trebalo da bude veliki investicioni poduhvat. Biće mnogo  gradilišta otvorenih. Drugo, energetska tranzicija. U tom kontekstu se govori o tome da li ćemo raditi električne automobile, da li će ih Fiat raditi, što znači, da li će biti u funkciji proizvodnja baterija, proizvodnja automobila, kopanje litijuma", ističe Svilanović

Dodaje da je sve to deo jednog procesa koji podrazumeva mnogo veći broj nove radne snage u Srbiji. Zato su napravili ovaj panel kako bi svi mogli da čuju o kojim se problemima radi.

"Ima različitih agencija koje posreduju tu. I to i nije uvek na dobro poslodavaca kojima daju posao, ni na dobro tih ljudi zbog toga što nismo sigurni da li su plaćeni kako treba budu plaćeni. Kako ih mi prihvatamo kao društvo, da li ima način da ih integrišemo, da oni nas razumeju i da mi njih razumemo", ukazuje Svilanović.

Prošle godine izdate 52.000 stranih radnih dozvola

U Srbiji je u u poslednje dve godine broj stranih radnika dvostruko veći.

Donatela Bratić, šefica misije Međunarodne organizacije za migraciju u Srbiji ističe da je veliki porast izdatih radnih dozvola od 2021. godine kada je bio 23.000, a već sledeće 35.000.

"A 2023. taj broj je narastao na 52.000 radnih dozvola. Ljudi koji nam dolaze su uglavnom iz Ruske federacije, Indije i Kine, ali dosta veliki broj dolazi iz Nepala, Indije, Šrilanke i Kube. Što nam govori verovatno i o tome da su oni zaposleni u različitim oblastima, različitim sektorima", navodi Bratićeva.

Dodaje i da je najveći broj stranih radnika angažovan u građevinarstvu, u raznim servisnim ili usluženim delatnostima, ali i u nekim novim profilima kao što su pomoć u kući i briga o starim ljudima.

Naglašava i da je veoma važna migraciona politika i da je potreben jedan integrisani pristup koji uključuje sve one koji se bave različitim sektorima u tom migracionom ciklusu.

"Od Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova, raznih vidova socijalnih i drugih usluga koje su potrebne, Ministarstvo zdravlja i naravno obrazovanje koje je bitno zbog njihovih veština i daljih razvoja", objašnjava Bratićeva.

Uzroci rasta strane radne snage

Svilanović smatra da je prvi uzrok ovakvog rasta strane radne snage, nedostatak domaće radne snage, zbog toga što ljudi odlaze.

"Sa druge strane, delom uspešnosti nekih politika. Znači, ako vi idete u veliku izgradnju, bilo da je to auto-put, bilo da su to velike objekti, vi imate potrebu za novom radnom snagom. I to su, dakle, povezane stvari", ocenjuje Svilanović.

Ističe da je ukupan broj zaposlenih u Srbiji u ovom trenutku oko 2 miliona i 800 hiljada, a da stranci čine dva odsto od ukupnog broja. 

"Ne treba ih doživeti kao konkurente. Treba prihvatiti te ljude, ali to podrazumeva da im se ponudi nekakav servis. Srbija će imati potrebu za novom, kvalifikovanom radnom snagom i mora uložiti napor da te ljude i obuči i da ih pripremi za zanimanja koje su nama potrebne", zaključuje Svilanović.

Popodnevni paneli rezervisani su između ostalog i za mesto sporta u biznisu, zatim za teme koje se tiču žena lidera. Biće predstavljene i četiri priče mladih uspešnih preduzetnika.

Drugi dan foruma završće se online obraćanjem Džefrija Saksa, jednog od najboljih svetskih ekonomista, profesora održivog rasta na Kolumbija univerzitetu.

Izvor: RTS; Foto: T a n j u g