TV Most

Egipatski reditelj Omar El Zohairi izjavio je danas da je dirnut što je njegov prvi igrani film "Perje" prikazan na "Kustendorfu", čijeg osnivača Emira Kusturicu smatra za "istinskog umetnika".

"Osećam to kao lep znak priznanja i poštovanja što mi je film ovde prikazan. Bio sam na 'Kustendorfu' kao student pre sedam godina, a sada moj film otvara festival", rekao je El Zohairi   T a n j u g u.

Egipćanin je sa svojim kratkim filmom bio učesnik takmičarskog programa "Kustendorfa", kada je još pokušavao da ustanovi kakve filmove želi da pravi, a sada se snimivši dugometražni prvenac vratio kao drugačija osoba.

Njegova crna komedija "Perje" sinoć je prikazana na otvaranju "Kustendorfa".

Govoreći o ulozi "Kustendorfa" u njegovom rediteljskom oblikovanju, El Zohairi je istakao da drugde u svetu "ne možete naći takve festivale".

Foto: Pakistan Christian TV

"Većina festivala je vrlo profesionalna, po načinu prikazivanja filmova, spajanju industrije i medija...A ovde se okupljaju filmadžije bez obzira na imena i iskustva. Možeš se lako naći u baru ili restoranu sa velikim imenima, rediteljima koji su te nadahnuli", istakao je El Zohairi.

Mladi reditelj se prisetio kako je prilikom prethodnog boravka na Mećavniku bio pored Kusturice i Alfonsa Kuarona, i kako je bilo "lako pričati sa bilo kim".

Dodao je da mu je važna i strast publike "Kustendorfa", jer "kad ljudi dođu ovde da pogledaju film znači da ga vole".

"Na velikim festivalima se osetila razlika između dugometražnih i kratkih filmova, ali ovde je film film. Svaki film je ispoštovan, dobija istu pažnju. To je dobro iskustvo zato što te ohrabruje da stvaraš", naglasio je El Zohairi.

Njegovo "Perje" je osvojilo nagradu kritike na prethodnom Kanskom festivalu, kada su u publici bile i rediteljeva supruga i majka, a El Zohairi priznaje da se zbog publike Mećavnika ponovo osećao "kao da porodica gleda film", dodavši da je "ovo porodično mesto".

Prilikom rada na "Perju" El Zohairi kaže da se trudio da bude iskren i da radi film "sa pravim ljudima koji veruju u tebe, a ne sa najvećim imenima".

Zato u njegovom crnohumornom filmu o ženi koja se bori da preživi teškoće, nakon što je čarobnjak njenog muža pretvorio u kokošku, igraju samo naturščici.

"To je bilo namerno. Cilj ovog filma je da ukine glumu. Po meni može biti veoma dosadan film kad ga napraviš na tradicionalan, očekivani način", istakao je reditelj.

El Zohairi je rekao da se odlučio za "bizarnu, apsurdnu priču" kako bi ponovo otkrio šta su to ljudi, dok je duhovit pristup "deo tehnike da navede ljude na pomisao da su ljudi u filmu koji žive apsurdni život veoma stvarni".

Egipatska kinematografija je stara i bogata, vrlo sentimentalna i realistična sa puno dijaloga i emocija, a "Perje" je pomalo drugačije od tradicionalnih ostvarenja, mada postoji uticaj starih domaćih komedija i umetničkih filmova, ističe El Zohairi.

"Egipat je ogromna zemlja sa bogatom civilizacijskom baštinom, što je prednost. Kad si egipatski reditelj imaš sve to na umu dok otkrivaš svet. 'Perje' se može desiti bilo gde i svako se može pronaći u njemu. Nema imena, religije, nalepnica... samo ljudi koji žele da prežive", rekao je reditelj.

Kao filmadžija na početku karijere Egipćanin je rekao da je od Kusturice naučio "da trebaš biti svoj".

"On je svoj od kako je počeo. On se ne ponaša kao Kusturica uspešan reditelj. Vrlo je istinit, skroman, lak za komunikaciju. Stvara filmove za koje je ubeđen da ih treba praviti", naveo je El Zohairi.

Mladi reditelj je dodao da se Kusturici njegov film na jučerašnjoj projekciji stvarno dopao, što mu mnogo znači. El Zohairi je u egipatskoj filmskoj školi gledao Kusturičine filmove, posebno je proučavao "Andergraund", i dodao je da srpskog reditelja "obožavaju u Egiptu".

"Čovek je legenda, ali je zaista skroman, ne ponaša se kao ikona. On je istinski umetnik, tako ga vidim. Naučio sam mnogo od njega", zaključio je El Zohairi.

Farhadi: Nema više heroja

Iranski reditelj Ašgar Farhadi kaže da danas više ne postoje pravi heroji, da se u svojim ostvarenjima bavi uticajem malih grešaka na svakodnevni život i da mu je najveći izazov da njegovi gledaoci zaborave da gledaju film.

"Ne verujem da danas imamo bilo kojih likova koji su heroji u svim aspektima u svojim životima", rekao je Farhadi u onlajn razgovoru posle projekcije njegovog filma "Heroj" druge večeri festivala "Kustendorf".

Prema njegovim rečimna, postoje ljude koji nam nisu bliski ali mogu postati naši heroji, kao što je to slučaj sa preminulima, "koji postaju naši heroji jer ih ne možemo kritikovati".

"Danas nema više pravih heroja. Imamo jednodnevne heroje koji su to postali putem društvenih medija, ali nema heroja koji bi nam bili ideal, da usmeravamo život prema onome što rade. To više ne biva", ocenio je Farhadi.

Iranski sineasta je ocenio da su najbliži herojima članovi porodice ili prijatelji u nekim aspektima života, "ali oni ne mogu biti heroji svima i u svim aspektima".

Upitan kako gleda na stvaraoce koji gaje "Farhadijev stil", reditelj je odgovorio: "Ne mogu reći zašto drugi to žele. Lično znam šta volim i zašto nešto radim".

Autor ovenčan sa dva Oskara za najbolji strani film za "Razvod" (2011) i "Trgovca" (2016) i Gran prijem u Kanu za "Heroja" (2021) rekao je da ga u stvaranju "privlači svakodnevni život i u njemu drame".

"U istoriji kinematografije postoje mnoge drame u kojima se ne osećaju stvarni ljudski životi, i filmovi koji su veoma realistični ali nemaju dramu. U svojim filmovima pokušavam da spojim te dve stvari zajedno", rekao je Farhadi.

Prema njegovim rečima, u filmovima naglašava da se drame dešavaju u svakodnevnom životu u malim stvarima koje se čine nevažnim.

"Male greške svakodnevnih života prave krize i drame. U 'Heroju' nekoliko pogrešnih rečenica stvara dramu. Takav je u suštini život. Većina drama u našim zivotima je zbog malih, a ne velikih grešaka", naveo je reditelj.

Pomenuvši da je nekad slika predstavljala magiju za obične ljude, Farhadi je ocenio da se danas sa slikama suočavamo čitav život i da sada u njima nema ništa magično.

Farhadi je, između ostalog, pomenuo da su mu uzori mnogi reditelji iz Irana, stvaraoci zlatnog doba italijanskog filma poput Vitorija De Sike i Federika Felinija, zatim američki sineasti sedamdesetih kao Sindi Lumet i Martin Skorseze, ali i francuski novi talas.

Upitan da li bi režirao serije, Farhadi je odgovorio da u nekima ima magije, ali da još uvek želi da pravi filmove jer ga interesuje pripovedanje u dvočasovnim okvirima. Od serija koje gleda često sa porodicom izdvojio je "Černobil" i "Krunu".

Farhadi je rekao da trenutno radi na scenariju što će potrajati do sledeće godine, kada će odlučiti da li će ga pretvoriti u film.

"Nadam se da ću doći ponovo (Mećavnik)", poručio je na kraju reditelj koji je bio gost "Kustendorfa" 2014. godine.

Izvor: T a n j u g; Foto: T a n j u g

KustendorfEl ZohairiPerjeAšgar FarhadiHeroj