TV Most

Zbirka putopisa i reportaža, koje je autor Milutin Stančić beležio u svom dvodeceniojskom radu, obilazeći tragove Srba na prostoru današnje Severne Makedonij  predstavljena je sinoć publici u Gračanici. Knjiga, koja nosi naziv  “Zapisi iz Makedonije”sadrži više od 40 zapisa, a prema autorovim rečima njen naslov je menjan više puta.

Autor knjige kazao je da je u  pripremi ove knjige postojalo nekoliko varijanti za naslov.

“Ovo ‘Makedonija’ kao odrednica je zaista specifično i teško. Da li je ona Severna Makedonija ili Vardarska Makedonija? Ona bi, možda, najlogičnije bila Stara Srbija, kako je nekad bila nazivana, ali je morala da ima neku vrstu korektnosti da bi bila uobličena i da može da dođe do svakog od čitalaca“, kazao je autor.

On ističe da je kroz naslove pokušao da se vodi toponimijom, odnosno nazivima mesta kroz koje je prolazio.

“Dakle imena koja govore sama po sebi iako je specifičnost i lepota i mistika možda što sam na put Bakarnog Gumna krenuo upravo vozom. Dakle kupio sam kartu iz Skoplja do Bakarnog Gumna, a  iako Makedonska železnica i danas vodi to mesto kao Bakarno Gumno,  ono zapravo stvarno ne postoji. Međutim neko drugi zna, a to je da je gradska deponija Prilepa upravo tu,  pored spomen kosturnice srpske vojske , gde se turska vojska  konsolidovala sa srpskom nakon poraza, i tu se dogodila bitka kod Alinaca. Danas je pitanje zapravo zašto je tu gradska deponija,  za one koji su oslobodili taj kraj od osmanlijskih osvajača i proterali ih , a nagrađeni su sa gradskom deponijom”, ističe autor.

Književnik Živojin Rakočević rekao je  da Stančićeva knjiga ima svoje vreme i budućnost.

“Iako Makedonija izgleda kao nešto što nije Krajina ili što nije naš rubni ili krajiški prostor,  ova knjiga zapravo svedoči i o tom neprestanom dodiru i kolebanju onoga što Milutin zove duplim dnom identiteta”, kazao je Rakočević.

On je istakao da je važno da se zna, da kada je knjiga ‘Zapisi iz Makedonije’ u pitanju , da ona ima nekoliko nivoa.

“Prvi nivo je svedočanstvo koje dubinski zahvata naše postojanje u Makedoniji naše trajanje i neumoljivu faktografsku sadašnjost. Ovaj prvi nivo našeg trajanja je povezan sa mitskim srednjovekovnim periodom ropstva, okupacija i ovoga što se zove stvarnost“, kaže Rakočević.

Politikolog Stefan Filipović kazao je da je “čitajući ovu knjigu stekao  utisak da,  iako se ona zove “Zapisi iz Makedonije”,  da slobodno može da se nazove i tragovi Srba u Makedoniji.

“ Na žalost mogu da kažem da danas između Egejskog mora i Vardara, Srba ima samo u tragovima. I demografski i politički i kulturološki”.

Po rečima istoričara Aleksandra Gudžića, ova knjiga je svojevrsno svedočanstvo o poistojanju Srba na prostoru Makedonije.

“Činjenica je da domaća istoriografija iz različitih razloga zanemarivala temu istorije srpskog naroda na prostoru današnje severne makedonije ili ako je obrađivala tu temu ta tema je bila namenjena uskom krugu čitalaca dakle stručnoj javnosti. Tu prazninu po mom mišljenju po mom mišljenju upravo upotpunjuje ovaj zbornik tekstova Milutina Stančića”, rekao je Gudžić.

Milutin Stančić je jedan od osnivača Kulturno – informativnog centra Srba u Makedoniji „Spona“, u okviru kojeg uređuje informativni portal i časopis „Slovo“.

Izvor: RTV Gračanica; Foto: RTV Gračanica