TV Most

Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali poručio je da je Srbija danas drugačija zemlja u odnosu na onu 2012. godine.

Oni koji brinu o građanima su na terenu, osluškuju potrebe i probleme svakog čoveka i rešavaju ih za razliku od pre 11 godina kada se Srbija bez krize borila sa inflacijom, kurs divljao sa 81 na 113 dinara za evro, a životni standard građana bio toliko nizak da nije bio dostojan čoveka, objavio je Mali na fejsbuku odgovarajući ekonomisti Goranu Radosavljeviću.

Srbija je, iako je konačno krenula napred, ima ekonomske rezultate, ugled na međunarodnom finansijskom tržištu, dobar rejting i parametre koji je kotiraju visoko na evropskoj rang listi, na samom dnu u političkoj kulturi.

  Nemamo političke kulture jer su definiciju politike u Srbiji devastirali pojedinci željni vlasti, uticaja, novca i moći, kaže Mali i dodaje da su takvi pre desetak godina imali priliku da urade bar delić ovoga što je do danas urađeno za Srbiju, ali nisu, jer nisu umeli i bili su fokusirani na lične interese. 

Građani su, navodi on, bili u senci njihovih koristi, ali im nedostatak kulture neda ni minimum pristojnosti da bar ćutke priznaju poraz.

  "Gde je bio Goran Radosavljević kada je Srbija ostala bez 500.000 radnih mesta i kada je svaki četvrti građanin Srbije bio bez posla. Gde je bio Radosavljević kada u Srbiju nije dolazila nijedna investicija, kada se nije gradilo, kada nije bilo novih auto-puteva, niti infrastrukture koja je bila neophodna za nove fabrike i nova radna mesta", pita Mali i navodi da je bio u senci srpske građanske nemaštine, uvijen u svoje koristi.

"Bio je u neznanju koje ga se nije ticalo, ali je građanima Srbije donosilo najniže prosečne plate u Evropi, mizerne minimalne zarade jer su oni koji su morali da obezbede veće plate bili zauzeti ličnim bogaćenjem. Baš zato, njima nikada neće biti loše, a neće prestati da blate svaki uspeh ove vlasti jer, jednosatavno, žele još", dodao je Mali.

On je naveo da se zato još malo moramo osvrtati na deceniju koju smo ostavili iza i ne dozvoliti joj da se ponovi i naveo primer od 14. decembra 2010. godine kada je održana 37. Sednica Odbora za nauku i tehnološki razvoj Skupštine Srbije.

Tada je detalje u vezi sa finansijskom konstrukcijom zajma obrazložio savetnik potpredsednika vlade Goran Radosavljević i istakao da zajam predstavlja nastavak programa započetog realizacijom Strategije razvoja nauke do 2015. godine, sa ukupnim iznosom od 400 miliona evra, koji će se do tada uložiti u naučnu infrastrukturu Srbije. 

Zaključio je da ministarstvo očekuje da ove investicije donesu boljitak naučnoj zajednici u Srbiji.

Mali ističe da državni sekretar Ministarstva finansija, do jula 2012, savetnik u Fiskalnom savetu, ekonomski savetnik potpredsednika vlade, Goran Radosavljević brani pred skupštinskim odborom novi zajam Republike Srbije, a da desetak godina kasnije, kada su mu na izborima 2012. godine oduzete fotelje, jer nikakve rezultate nije imao, menja svoja ekonomska ubeđenja, pa danas postaje najžešći kritičar zaduživanja, kredita, duga.

  Radosavljević je, u vreme dok mu je onemogućen bilo kakav dalji uticaj na srpske javne finansije u međuvremenu “nadgledao” i crnogorski budžet i to za finih 20.000 evra, napisao je Mali i naveo da su crnogorske  Vijesti u julu 2022. godine objavile da je, prema informacijama dobijenim po zahtevu na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacija, toliko Radosavljević inkasirao po ugovorima za savetovanje bivšeg premijera Zdravka Krivokapića i bivšeg ministra finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića.

"Zaključujemo da je nakon prodavanja magle u Srbiji, kada mu je to tržište ukinuto, Radosavljević postao internacionalni trgovac savetima dobacivši do Crne Gore. Taj isti Radosavljević, koji je već bio na funkcijama sa kojih je mogao da primenjuje svoje ekspertize i da olakša i poboljša život građanima Srbije, nije to radio, ali danas je tu da nam kaže da cene u Srbiji neće padati", istakao je Mali.

Zapitao je gde je bilo to suvo ekonomsko znanje pre 2012. godine kada se Srbija bez kriza borila sa inflacijom, kada je kurs divljao sa 81 na 113 dinara za evro, kada je životni standarad građana bio toliko nizak da nije bio dostojan čoveka.

Izvor: T a n j u g