TV Most

Milica Apostolović iz sela Gojbulja, na severu Kosova i Metohije, nije ostala na ulici bez krova nad glavom. Posle priče Glasa Amerike o problemima sa kojima se suočava, Opština Vučitrn koja radi u sistemu Srbije, obezbedila joj je stan u Severnoj Mitrovici.

Milica Apostolović imala je rok do 20. maja da se iseli iz kuće, u kojoj je živela od 1998. godine jer je nekretnina u međuvremenu prodata.

Kiriju za stan, u kome će Milica i njen petogodišnji sin Jugoslav boraviti, plaćaće Opština - sve dok joj ne bude rešeno stambeno pitanje. To je za Glas Amerike potvrdio predsednik Privremenog organa opštine Vučitrn Aca Mišić, koji je u Gojbulji obišao Milicu Apostolović i njenog sina.

„Razgovarao sam sa vlasnikom iznajmljenog stana u Kosovskoj Mitrovici i Privremeni organ opštine Vučitrn je preuzeo obavezu da plaća stan za Milicu. Ja sam joj rekao da može i danas da ide, ali ona kaže da će u ponedeljak da odnese stvari i da se useli. Plaćaćemo kiriju dok žena ne dobije stan, da ne bi bila na ulici. Ona je stanovnik naše opštine i mi želimo da joj izađemo u susret. Sve ovo smo uradili u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije i oficirom za vezu u Prištini Dejanom Pavićevićem“, rekao je Mišić u telefonskoj izjavi za Glas Amerike.

Samohrana majka Milica Apostolović od 1998. godine živi u kući daljeg rođaka, koju je on prodao komšiji Albancu decembra prošle godine.

Novi vlasnik kuće je Milici dao rok da se iseli, najpre 1. maja ove godine, zatim je rok pomerio za 15.maj, a na molbu Milice, komšija je krajnji rok za iseljenje odredio 20. maj.

U međuvremenu se Milica mnogima obraćala za pomoć. U petak je Glasu Amerike rekla da joj je 6. maja Aleksandar Spirić predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, obećao da će joj obezbediti smeštaj i plaćati kiriju, ali da se rok za iseljenje bliži i da joj ništa nije javljeno u vezi toga.

Zbog toga je Milica najavila da će sa svojim petogodišnjim sinom utočište pronaći na mitrovačkom mostu pod vedrim nebom.

Aca Mišić iz srpske opštine Vučitrn kaže da je u pitanju bio manji nesporazum i da je najvažnije da je problem rešen.

„Milica se ranije obraćala i meni, ali najpre smo se sa oficirom za vezu Vlade Srbije Dejanom Pavićevićem dogovorili da će rešavanje toga da preuzme Aleksandar Spirić, međutim došlo je do nekog nesporazuma, pa smo mi kao opština to preuzeli i rešili”, rekao je Mišić.

Prema njegovim rečima proteklih godina se tražilo rešenje kad je stambeni prostor Milice Apostolović u pitanju.

„Prvo smo planirali da ovu kuću u kojoj živi renoviramo, međutim ona je u međuvremenu prodata. Planirali smo i da joj kupimo neku kuću u Gojbulji..., ali je sad važno da je problem rešen“, kazao je Mišić.

Milica je kazala da se nada da je njenim mukama došao kraj

„Zahvaljujem se Privremenom organu opštine Vučitrn i Kancelariji za Kosovo i Metohiju i svima koji su mi pomogli. Srećna sam pre svega zbog svog sina koji će krenuti u predškolsko ove jeseni. Nadam se da ću i ja da pronađem neki posao i da živimo kao ljudi“, rekla je Apostolović za Glas Amerike.

Zbog oružanih sukoba 1998. godine, tada devetogodišnja Milica Apostolović je sa roditeljima, sestrom i bratom napustila svoju kuću u selu Slatina kod Vučitrna.

Doselili su se u nekoliko kilometara udaljenu Gojbulju, u kuću koju im je tada ustupio dalji rođak. Pre pet godina, Milica je dobila sina Jugoslava a u međuvremenu ostala bez brata i roditelja.

“Ostali smo samo ja i sin, brat mi je preminuo pre dva meseca, otac pre pet godina, majka pre dve godine, sestra se udala ostali smo ja i sin”, priča Milica.

Ova porodica živi od socijalne pomoći i dečijeg dodatka, što je 13.000 dinara mesečno. Petogodišnji Jugoslav ima i zdravstvene probleme.

“On je asmatičar koristi pumpice, inhalator, alergičan je na mnogo toga, sve što imamo dajemo na to, jer bez toga ne možemo da ostanemo”.

U trošnoj kući, pored dva kreveta i starog šporeta, od imovine imaju još i televizor, koji im je poklonio bivši iguman manastira Draganac otac Kirilo.

Vode u kući nema, a mali Jugoslav prema rečima njegove majke, ne zna ni kako izgleda kupatilo. U prostoriji van kuće smeštena je veš mašina, koju im je poslao manastir Visoki Dečani.

U Gojbulji pored Milice i Jugoslava živi još 30 srpskih porodica. Uglavnom su to stariji ljudi.

“Jugoslav ne zna šta su deca, on živi sa starijim ljudima i sad da ga pitate ko su mu drugari, on će vam nabrajati neke starije ljude. Jednom prilikom sam otišla u Kosovsku Mitrovicu, drugarice moje su otvorile igraonicu i moje dete se pogubilo, ne zna šta su deca, dok je bio sam igrao se, kad su došla deca odmah je tražio da idemo kući. Imaću problem, sad kad bude krenuo u školu, jer ne znam kako će da se ponaša sa decom”.

U Gojbulji, pored tridesetak srpskih, živi i oko 60 albanskih porodica. Komšijski odnosi su - kaže Milica - dobri.

“Sa komšijama (Albancima) koji su ovde u Gojbulji nemamo problema, imamo problema sa nekim mladićima koji dolaze sa strane u selo, što šetaju kroz selo. Sa nijima imamo problem, ne samo ja nego i ostale komšije. Provociraju, razbijaju, kradu, meni nisu ništa ukrali, ali jesu komšijama, stoku, mehanizaciju... Sad su počeli crkvu da razbijaju, školu, sve njima to smeta”.

Milica će za pet dana morati da napusti Gojbulju, ali Kosovo i Metohiju - kaže - neće nikad.

“Moja najveća želja je da sinu i meni obezbedim nešto u Mitrovici. Ne želim da napuštam Kosovo nikad. Nemam roditelje i brata žive, ali imam mrtve, imam grobove koje ću redovno da posećujem. Majka mi je ovde u Gojbulji sahranjena. Brat i otac u Sočanici, tako da bih u Mitrovici bila na pola puta, da mogu u Gojbulju da dođem da obiđem majčin grob i u Sočanici, gde mi počivaju brat i otac”, rekla je za Glas Amerike Milica Apostolović.

Selo Gojbulja, koje pripada opštini Vučitrn, pre 1999. godine bilo je većinski srpsko mesto. U ovom selu je živelo oko 500 Srba, koji su masovno počeli da odlaze i prodaju svoja imanja posle martovskog nasilja 2004. godine.

Izvor: Kosovo online/VOA