TV Most

Zaštitnik građana Republike Srbije Saša Janković ocenio je da se problemi u 21. veku ne mogu rešavati podizanjem zidova, iako izbeglička kriza ima mnoge dimenzije - bezbednosnu, ekonomsku i, kako je rekao, najznačajniju, ljudsku.

"Civilizacijsko je pravilo propisano međunarodnim i nacionalnim pravom je da ljudi imaju pravno utočiste od smrti i ratnih razaranja", rekao je on i naglasio da niko nema ljudsko ni formalno pravo da proteruje izbeglice i vraća ih u rat.

Iako među milionima izbeglica koje dolaze u Eropu može biti terorista, to izbeglice ne čini teroristima te moramo biti spremni da odvojimo te dve stvari uspostavljanjem brzih kanala tačnih informacija, istakao je Janković.

"Prestanak razloga zbog kojih izbeglice beže je jedino trajno rešenje", rekao je on.

Zaštitnik građana podvukao je i da među onima koji dolaze u Evropu ima mnogo pripadnika ranjivih grupa, posebno žena, dece i osoba sa invalliditetom kojima smo, kako je istakao, dužni da pomognemo.

Ni Evropa ni region, nakon izbegličke krize neće biti isti, ocenio je Jakonović dodavši da promena može biti na bolje ukoliko upravljamo krizom.

"U različitosti je bogatstvo. U još većoj različitosti je još veće bogatstvo. Želim da verujem da će tako biti", rekao je on podvukavši da je za rešavanje aktuelne krize neophodna prekogranična i međunarodna saradnja.

Direktor Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a Mihael Georg Link istakao je da je prema izbeglicama važno ponašati se kao prema ljudskim bićima i zahvalio Srbiji jer se, kako je rekao, prema njima tako i ponašala.

On je dodao da nezavisne institucije, među kojima je i ombudsman, imaju važnu ulogu u zaštiti izbeglica i migranata.

Link se saglasio sa Jankovićem da ne treba mešati izbeglice i migrante sa teroristima naglasivši da većina većina njih beži od iste vrste terora koji se desio u Parizu, kao i da podizanje ograda neće rešiti aktuelnu krizu.

"Treba da se ponašamo prema njima kao prema ljudskim bicima koja beže od situacije u kojoj ne mogu da žive i nađemo pristup fokusiran na ljudska prava kada se bavimo izbegličkom krizom", rekao je on.

Podsetivši da su svih 57 država članica OEBS potpisale "jasnu posvećenost" da se prema izbeglicama i migrantima ponašaju kao prema ljudskim bićima, Link je istakao da je Srbija to već uradila i izrazio nadu da će nastaviti tako da čini i u budućnosti.

"Nije samo vlada ta koja se ponasa kao prema ljudskim bićima već i stanovništvo", rekao je on naglasivši da je posebno značajna uloga civilnog društva koje je pružilo pomoć izbeglicama i pronašlo im utočista.

Stalna kooridnatorka Ujedinjenih nacija i stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Irena Vojačkova-Solorano ocenila je da je Srbija bila jedna od retkih država koja je uradila pravu stvar pokušavši da registruje sve koji prelaze granicu.

"Svaka osoba ima pravo na identitet. To su neke druge zemlje prenebregle. Srbija ne samo da je registrovala ljude, u skladu sa raspoloživim kapacitetima, već je podigla svoje kapacitete. Srbija je sada u mogućnosti da registruje i identifikuje lica koja prelaze granicu", istakla je ona.

Prema njenim rečima, Srbija je na najvišem nivou pokazala podršku svemu što je potrebno da se uvede red, i pruži pomoć ljudima bez obzira da li su u tranzitu ili žele da ostanu, kao i da su građani od prvog dana pružali pomoć izbeglicama i migrantima.

"Građani su pružili sklonište, hranu, vodu, vodili računa o deci. Pružili svu moguću pomoć. Čini se da se građani Srbije nisu umorili podržavajući druge“, rekla je Solorano naglasivši da je i Vlada Srbije puno pomogla.

Izvršna direktorka Fondacije za otvoreno društvo Jadranka Jeličić rekla je da uprkos svim pravnim normama - domaćim i međunarodnim, kao i u pređašnjim prilikama, od kada smo svedoci učestalih terorističkih napada uverili smo se da uprkos svemu tome takve scene i akti mogu da imaju negativne posledice na liberalizam i demokratske vrednosti, a da ljudska prava i građanske slobode često mogu biti prve žrtve.

Izvor: Tanjug