TV Most

Baš kao i tokom dijaloga koji se između Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije, vodio prethodnih godina, tako i u njegovom nastavku ovog leta, Brisel oćuti svaki put kada se od albanske strane čuje da se razgovori vode na temu "međusobnog priznavanja".

To je bio slučaj i krajem prošle nedelje, posle runde dijaloga na ekspertskom nivou o raseljenima i ekonomskim pitanjima. Po izlasku sa sastanka sa srpskom delegacijom, koordinator Prištine za dijalog Skender Hiseni rekao je da konačni sporazum "mora obuhvatiti i međusobno priznavanje, a ako to neće biti konačan ishod, onda neće biti ni dogovora".

Na drugoj strani, uz najavu da se razgovori nastavljaju krajem avgusta, posrednik EU Miroslav Lajčak je obavljene razgovore nazvao "važnim korakom ka sveobuhvatnom pravnobavezjućem sporazumu o normalizaciji odnosa". Priznavanje nije pominjao, ali nije ni demantovao Hisenija. A mogao je, na primer, da podseti da se nijednim papirom EU do sada od Srbije nije zahtevalo da prizna Kosovo, kao i da je mandat medijatora dobila za "nestatusne razgovore".

Ili je, u međuvremenu, Brisel na svoju ruku, redefinisao svoju ulogu?

Šef srpske delegacije Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, poručio je iz Brisela da su aktuelni razgovori posvećeni normalizaciji odnosa u različitim oblastima života i da o tome srpska strana želi da se sporazume u budućnosti - sveobuhvatno ili pojedinačno.

Ovu rašomonijadu, prema viđenju Vladislava Jovanovića, nekadašnjeg ministra spoljnih poslova, EU koristi da "trenira nerve" Beogradu, kako bi se on što bliže privukao tački na kojoj bi, po zamisli Zapada, pristao na ono što je za Srbiju nemoguće da prihvati.

“Ne treba da ulećemo u njihovu zamku, već da ih podsetimo na sve karte koje po međunarodnom pravu idu nama u prilog. Istovremeno, Prištinu treba podsećati na sve one obaveze koje nije ispunila, počevši od povratka raseljenih sa KiM. Nije sve rešeno. O tome govori brojka od 18 država koje su povukle odluku o priznavanju, zbog čega je mentorima Prištine bilo veoma stalo da se ta akcija obustavi. Gde god da se okrenu u svetu, oni nailaze na demantije svog argumenta da je Kosovo jedinstven slučaj”, navodi Jovanović za "Novosti".

O tome može li Nemačka, kao najuticajnija članica EU, da posegne za nekakvim merama koje bi naštetile Srbiji, ukoliko Beograd ne bude igrao po zadatim notama, Jovanović kaže da je i Berlin ograničen u takvim postupcima, jer zbog svojih odnosa sa Rusijom i Kinom nema sasvim slobodne ruke.

Inače, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, general-potpukovnik Frenklin Ben Hodžis rekao je za portal “Kosovo onlajn” da se liderima u Prištini i Beogradu mora ostaviti prostor da pregovaraju i da oni moraju da imaju zaštitu od spoljnih uticaja, koji pokušavaju da im kažu šta smeju, a šta ne smeju. Kao primer naveo je da "Moskva koristi crkvu da pritisne srpsko rukovodstvo".

Izvor: Novosti