TV Most

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović izjavio je pred početak 28. Kopaonik biznis foruma, koji se održava od danas do 27. maja u Beogradu u hibridnom formatu, da će ovogodišnji forum pokušati da odgovori na pitanje šta Srbija treba da uradi da bi iskoristila nove šanse nastale kao posledica pandemija kovida 19.

"Prošle godine (kada se održavao KBF početkom marta), samo u naznakama je bilo krize koju najavljuje kovid 19, pandemija još nije bila proglašena, Evropa nije bila u lokdaunu, tako da nismo mogli da sagledamo ni posledice po ekonomiju i društvo koje može ta pandemija da donese", rekao je Vlahović Tanjugu u hotelu Metropol, gde se održava KBF.

Dodaje da se ove godine forum održava u izmenjenom formatu zbog kovida 19, ali da su predviđene zaista zanimljive teme, pored centralne "Svet posle kovida 19 - novi izvori rasta u promenjenim uslovima poslovanja".

"Očekujem da na ovom forumu zapravo dođemo do odgovora na pitanja šta Srbija treba da uradi da bi iskoristila nove šanse koje je pandemija stvorila odnosno ubrzala je primenu novih rešenja nastalih kao posledica 4. industrijske revolucije. U celoj toj priči Srbija treba da pronađe svoje mesto i pokuša da ostvari skokovit rast u dužem vremenskom periodu. Tako da ćemo razgovarati o tome koje su osnovne potrebe da bi taj skokoviti robusni rast bio i ostvaren", naglasio je Vlahović.

Forum će dati odgovor na pitanje šta je potrebno Srbija da uradi da bi se preporučila

Na pitanje koja je to šansa za Srbiju, kaže da je jedna od osnovnih najavljeno povlačenje kapitala sa Dalekog istoka ka Evropi od strane evropskih i svetskih multinacionalnih kompanija.

"Da li će Srbija sebe preporučiti kao destinaciju za investiranje tih benč mark investitora, koje mi do sada osim retkih slučajeva nismo imali, a koji investiraju u grane sa visokom produktivnošću koje nose visoke tehničke progrese i stvaraju proizvode sa velikom dodatnom vrednošću, a to je ono što je Srbiji u ovom trenutku i potrebno da bi dostigla taj robusni rast".

Vlahović dodaje da će forum upravo dati odgovor na pitanje šta je potrebno Srbija da uradi da bi se preporučila kao destinacija za te najavljene investicije koje su rezultat povlačenja kapitala sa Dalekog istoka.

U okviru Kopaonik biznis foruma u organizaciji Saveza ekonomista Srbije biće ukupno održana 22 panela u beogradskom hotelu ''Metorpol'', uz limitran broj učesnika zbog epidemije korona virusa.

Novina u odnosu na sve prethodne jeste da će zdravstveni panel biti održan na početku foruma u nameri da se istakne značaj ovog aspekta u borbi protiv pandemije.

Predviđeno je učešće više od 130 panelista, a omogućeno je besplatno praćenje rada foruma putem direktnih prenosa preko Jutjub platforme na sajtu KBF ili aplikacije.

Na samom događaju biće prisutni svi moderatori i panelisti, predstavnici medija, kao i ograničeni broj posetilaca, predstavnika partnera i sponzora ovog događaja.

Forum će i ove godine biti svojevrsna interaktivna platforma za razmenu mišljenja, argumentovanu, konstruktivnu raspravu, uz sagledavanje ključnih ekonomskih, zdravstvenih i društvenih izazova u periodu tokom i nakon pandemije korona virusa.

Ključ oporavka - produktivnost, digitalizacija, inovacije...

Ključ oporavka posle kovid krize, pored makroekonomske politike, jeste podizanju produktivnosti, inovativnost i kreativnost, poručili su danas učesnici panela o makro-ekonomskoj poziciji i trendovima Srbije posle kovida u okviru 28. Kopaonik biznis foruma.

Stručnjaci kažu da teme kao što su obrazovanje, zdravstvo, zeleni rast i digitalizacija, koje su i do sada bile prisutne, u periodu oporavka moraju da budu posebno značajne.

Smatraju da podrška države treba da bude selektivna i naglašavaju potrebu strukturnih reformi.

Profesor FEFA fakulteta Nebojša Savić smatra da ekonomske politike moraju dalje podržavati oporavak privrede jer je, kaže, nemoguće "izvući" privredu bez podrške države.

Naveo je da je uz oporavak privrede Srbije neophodno da gradimo novu privredu strukturu zasnovanu na zelenoj ekonomiji i digitalnoj infrastrukturi I da je za takozvani "V" razvoj važno razvijati moderne klastere, kao sto su prerada hrane, turistički klaster, farmacija i zdravstvo, kao i digitalizacija.

"Srbija je u prvom kvartalu ove godine dostigla nivo pre krize. Oblik krive u slučaju Srbije je oblik "V", koje imaju samo one privrede koje su ostvarile veliki oporavak, kao što je privreda SAD", rekao je Savić.

On je, međutim, naveo, da ono što je prisutno u svim prognozama na globalnom nivou jeste "neizvesnost, neizvesnost, neizvesnost".

Profesor i nekadašnji ministar finansija Dušan Vujović kaže da je kovid kriza promenila koncept ekonomske politike.

Smatra da je nužda promenila pravila i da je ono što je bilo nezamislivo i nedopustivo sa stanovišta fiskalne i monetarne politike prilagođeno potrebama.

"Ne treba pratiti fiskalnu kasu, nego dati koliko je potrebno da brod ne potone", rekao je Vujović i naveo da su u kovid krizi globalno zabeleženi neverovatni gubici i da su upumpani vrtoglavi iznosi podrške.

Pored fiskalne podrške, Vujović smatra da treba obezbediti strukturne promene koje će omogućiti i pojedinačnim zemljama i globalno da se uhvate u koštaca sa nasleđenim izazovima.

"Najvažnije je ono što smo propuštali godinama, to su zelene investicije, svest o ekologiji, automatizaciji i modernizaciji, kao i konkurentnosti", rekao je Vujović.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i nekadašnji potpredsednik vlade Miroljub Labus navodi da mnogi kažu da je kovid kriza drugačija od svih dosadašnjih, ali da se nikada nismo zapitali zašto smo tako neotporni na krize koje smo do sada imali.

Kaže da je srpska privreda uzvozno zavisna sa sve manjim učešćem industrije u BDP i smatra da nismo bankrotirali zahvaljujući doznakama iz dijaspore za koje kaže da su od 2009. do danas veće do nivoa stranih direktnih investicija.

Smatra da treba razmišljati dugoročno kako se ponovo ne bismo vratili u period fiskalne konsolidacije.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić rekao je da kao društvo i kao region treba da nastojimo da zadržimo kvalitetnu i obrazovanu radnu snagu.

Naglasio je važnost obrazovanja i jačanje institucija kako bi se ostvarile veće stope rasta.

"Ključni razlozi privrednog zaostajanja su u nedostatku kvalitetnog obrazovanja, slabim institucijama i visokom stepenu korupcije", smatra Šoškić.

Vladimir Vukčević iz Banke Inteza, nekadašnji član Fiskalnog saveta, rekao je da Srbija gaji preveliku toleranciju prema budžetskom deficitu, a da će po rebalansu budžeta on iznositi sedam odsto.

"Ne bi bilo dobro da se vraćamo u neke godine kada je počela fiskalna konsolidacija", kaže Vučković.

Smatra da neselektivnost nije prisutna samo kod pomoći privredi, već i kod javnih ulaganja i naveo da je rebalansom najveće povećanje predviđeno za sektor odbrane i bezbednosti.

"U kriznoj godini najviše ulaganja povećamo za ovaj sektor. To govori da nemamo jasnu politiku i viziju. Bojim se da će mnogi dobri rezultati biti ugroženi u sledećem periodu", ocenio je Vučković.

Putem skajpa se na panel uključio predsednik Hrvatske asocijacije ekonomista Ljubo Jurčić koji je predstavio situaciju u vezi sa posledicama koje je kriza ostavila u toj državi, i naveo da je kovid kriza jasan pokazatelj da Hrvatska ima jako krhku, osetljivu i lošu privrednu strukturu.

Đurđević: Startapovi donose najviše inovacija

Srpski startapovi iz različitih oblasti predstavljeni su danas na specijalnom događaju u okviru 28. Kopaonik biznis for mentorisati i pomagati razvoj startapa.

Đurđević je rekao da startapovi donose nešto novo, inovativno na tržište, bilo proizvod ili poslovni model za koji postoji neizvesnost da li će na tržistu biti prihvaćeno, a imaju potencijal ogromnog rasta i “gađaju” velika globaluma, a Nebojša Đurđević iz Inicijative Digitalna Srbija kaže da startapovi donose najviše inovacija, omogućavaju ogroman rast i zapošljavanje.

Đurđević je rekao da Inicijativa Digitalna Srbija ulaže mnogo u razvoj startapova, kao i da ta organizacija predvodi nacionalnu radnu grupu za donošenje petogodišnje strategije ubrzanog razvoja startap ekositema.

Naveo je da je ta organizacija pokrenula i grupu "poslovnih anđela" koji će investirati,na tržišta.

Tri člana Inicijative Digitalna Srbija, predstavnici Nordeusa, Vega IT I Biosens insituta predstavili su različite startap kompanije čiji su zapravo bili investitori.

U okviru specijalnog događaja tako su predstavljeni tehnološki startapovi, kao što su Publitio - koji predstavlja proizvod koji omogućava rad sa slikama i videom i Agremo, softver koji se bavi analizom podataka sakupljenih od dronova i satelita zahvaljujući kome se dolazi do preciznih i tačnih podataka koji su značajni za poljoprivrednike.

Specijalni gost foruma biće Branko Milanović

Organizatori su najavili da će na ovogodišnjem 28. KBF-u vodeći domaći i inostrani ekonomski stručnjaci najveću pažnju pokloniti zdravstvenim temama, stanju u zdravstvu u Srbiji tokom pandemije, naučnom napretku u zdravstvu i njegovom doprinosu unapređenju kvaliteta personalizovane medicine u Srbiji.

Specijalni gost foruma biće Branko Milanović, jedan od vodećih savremenih svetskih ekonomista, gostujući profesor u Centru za postdiplomske studije Univerziteta grada Njujorka (CUNY) i profesor u Londonskoj školi ekonomije, koji će govoriti o globalnim nejednakostima u uslovima kovida.

Učesnici foruma, koji će biti završen obraćanjem predsednice Vlade Ane Brnabić, biće gotovo svi predsednici privrednih komora zemalja Zapadnog Balkana, ambasadori u Srbiji, kao i regionalni direktori EIB, EBRD, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

Učestvovaće i privrednici iz Srbije i regiona, iz bankarskog i osiguravajućeg sektora, IKT sektora, sektora trgovine, turizma, prerađivačke industrije, energetike, farmaceutske industrije, predstavnici javnih preduzeća i lokalne samouprave, domaći i strani ekonomski teoretičari.

Izvor: Танјуг, RTV

Kopaonik biznis forum