TV Most

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Lazarevu subotu, praznik u narodu poznat kao Vrbica, koji je posvećen sećanju na poslednje čudo Hristovo pred Nedelju stradanja, smrt i Vaskrsenje, kao i Sabor Svetog Arhangela Gavrila.

Tada je Hristos prema predanju vaskrsao Lazara iz Vitanije.

Ovaj praznik se uvek proslavlja u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta i najavljuje takozvanu "Strašnu sedmicu" -  sedmicu Hristovog stradanja, smrti i vaskrsenja.

Uvek se obeležava u subotu, dan uoči praznika Cveti, a običaj je da se na Lazarevu subotu nose grančice vrbe, koje simbolično predstavljaju ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga dočekala deca.

Običaj je da se na ovaj praznik deci stavljaju oko vrata zvončići, a od vrbinih grančica prave venčići za glavu.

Za pravoslavne hrišćane Lazareva subota je radostan praznik koji donosi sreću, dobre vesti, a posebno se povezuje sa osmehom i srećom dece. Simbolično označava pobedu života nad smrću.

Prema Novom zavetu na taj dan Isus Hristos vaskrsao je Lazara.

Prema Jevanđelju o Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitaniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen, a kada je došao do groba i pozvao Lazara da izađe, on je to učinio.

Sabor Svetog Arhangela Gavrila

Arhangel Gavrilo, blagovesnik radosti, jedan je od sedam velikih angela serafima koji su učestvovali u stvaranju sveta, najbližih prestolu Gospoda. Smatra se vesnikom tajni Božjih.

Od davnina, slavi se prvi dan posle Blagovesti, čime se odaje poštovanje onome koji je poslužio tajni ljudskog spasenja.

Lik anđela Gavrila sa presvetom Bogorodicom Marijom, koja prima blagovest, slika se na carskim dverima pravoslavnih oltara koja se simbolično otvaraju u toku liturgije, jer je ovaj događaj otvorio put u carstvo nebesko.

Često je slavljen svetac. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda. Česta je zavetna slava. Izbegava se bilo kakav rad, osim sitnijih popravki.

Sabor Svetog arhangela Gavrila slavi se dva puta godišnje – na današnji dan i 26. jula po novom kalendaru, kao letnji Aranđelovdan.

Letnji sabor ustanovljen je na Svetoj Gori u 9. veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Koreje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.

Izvor: T a n j u g, TV Most