TV Most

Slava bogoslovije Sv. Kirilo i Metodije u carskom Prizrenu proslavljena je ove godine skromno, bez prisustva đaka, koji spomen svojih zaštitnika proslavljaju u crkvama u mestima gde žive. 

Episkop raško-prizrenski g.Teodosije, v. d. rektora, služio je svetu liturgiju u bogoslovskom paraklisu posvećenom Svetoj braći prosvetitelja Slovena nakon čega je  usledila je svečana slavska trpeza.

Danas je obeležen i kraj petogodišnjeg školovanja devete generacije bogoslovaca. Ipak je zvono u Prizrenskoj bogosloviji i ove godine zazvonilo. Običaj je da sa balkona čika Simine zgrade maturanti zvonom oglase kraj poslednjeg časa svog petogodišnjeg školovanja. 

Iako su ove godine bili sprečeni, ipak je imao ko umesto njih to da uradi - episkop raško-prizrenski  g.Teodosije, v. d. rektora Prizrenske bogoslovije, sa još dvojicom profesora. o. Isidorom i o. Jovanom.

Prizrenska Bogoslovija, osnovana 1871. godine u kući njenog ktitora Simeona Andrejevića Igumanova – čika Sime Prizrenca, delovala je u svakom vremenu, ne samo kao rasadnik obrazovanih pravoslavnih Srba, već i kao važan kulturni i politički centar i stožer koji je pomagao narodu  da opstane i sačuva svoju veru, jezik i kulturu na jednom mestu, veoma teškom za život, kakvo je Metohija. 

Mnogi viđeni pravoslavni Srbi bili su učenici i profesori Prizrenske bogoslovije. Veliki pisci i pregaoci poput Petra Kostića i Grigorija Božovića, patrijarsi Varnava, Gavrilo, Pavle, Irinej, i mnoge druge značajne ličnosti naše crkve i istorije, uvek su sa ponosom isticale činjenicu da su svoja znanja i iskustva sticali u gradu na Bistrici. 

Važnost Bogoslovije oduvek je bila prepoznavana i od naše države, ali i od samog naroda koji ju je nesebično pomagao. Za Srbe sa Kosova i Metohije velika je bila uteha i radost da vide mlade ljude koji su rešili da život posvete Bogu i rodu, jer im je to davalo osnova da sa nadom i radošću gledaju u budućnost iz kosovsko-metohijske, za Srbe svagda teške i sive, sadašnjosti. 

Bogoslovija je svoju misiju nesmetano vršila, uz kraće prekide u vreme ratova, sve do 1999. godine, kada su đaci i profesori, zbog novonastale situacije na Kosovu i Metohiji, radi bezbednosti, evakuisani u Niš i tamo nastavili sa radom. Bogoslovija u Prizrenu je u tom periodu služila kao saborno mesto za Srbe iz Podkaljaje koji su smatrali da su tu, usled prisustva nemačkih NATO vojnika, bezbedni. 

17. marta 2004. godine, međutim, ti isti vojnici nemo su gledali kako  teroristi pale bogosloviju i sve srpske kuće i crkve u Prizrenu.

Na predlog episkopa raško-prizrenskog, g.Teodosija, posle najdužeg prekida rada u svojoj jednoipovekovnoj istoriji, na Malu Gospojinu, 21. septembra 2011. godine, ovo učilište vaskrsava i ponovo počinje sa radom, a sada je na put izvelo i devetu generaciju đaka od obnavljanja.

Izvor: TV Most, Bogoslovija Prizren