TV Most

Građani Leposavića ističu da je nakon odluke Osnovnog suda u Prištini da poništi odluku Vlade Kosova o eksproprijaciji zemljišta “pravda zadovoljena”, piše Radio slobodna Evropa.

"Pravda je za sada zadovoljena." Ovim rečima Mašan Jovanović iz Leposavića, opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, komentariše odluku Osnovnog suda u Prištini da poništi odluku Vlade premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija o ekproprijaciji zemljišta i vrati je na ponovno razmatranje.

On je jedan od meštana iz Leposavića i Zubinog Potoka, čija je zemlja bila predmet ekproprijacije započete januara 2023. godine.

Potom je Vlada u Prištini 10. maja prošle godine usvojila i preliminarnu odluku o eksproprijaciji zemljišta u Leposaviću i Zubinom Potoku, uz obrazloženje da su planirani "infrastrukturni projekti od javnog interesa", ne precizirajući o kakvim projektima je reč.

Nije javno saopšteno koliko tačno zemlje je predmet ekproprijacije, ali je bivši gradonačelnik Leposavića Zoran Todić rekao da je reč o oko 83 hektara zemlje u toj opštini. Za opštinu Zubin Potok se samo zna da se zemljište nalazi u katastarskim zonama mesta Brnjak, Zubin Potok, Velji Breg, Banje i Gornji Jasenovik.

U međuvremenu su za RSE iz policije Kosova potvrdili da su neki od tih "infrastrukturnih projekta od javnog interesa" zapravo izgradnja policijske stanice, čemu su se meštani oštro usprotivili.

Uz tvrdnje da je proces ekproprijacije "nelegalan" i da im se zemlja "otima", meštani su izrazili bojazan da će im u blizini kuća biti izrgrađene i baze za specijalnu jedinicu policije Kosova.

Nebojša Vlajić, jedan od advokata koji je meštane sa severa zastupao pred sudom u Prištini, tvrdi da su na pojedinim parcelama, koje su u privatnom vlasništvu građana na severu, takve baze već izgrađene.

Dodaje da će tražiti njihovo uklanjanje kada odluka suda o poništenju procesa ekproprijacije bude pravosnažna.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova nije odgovorilo na upit RSE da li su baze na severu Kosova zaista izgrađene na privatnim parcelama, a da proces ekproprijacije nije završen.

Šta sledi?

Iako je gotovo godinu dana Vlada u Prištini stajala iza stava da je proces ekproprijacije na severu legalan, transparentan i da nema ničega spornog, premijer Aljbin Kurti je 11. januara ove godine rekao da su pravosudne institucije tu "da rešavaju dileme".

Najavio je ipak da prištinska Vlada neće odustati od procesa ekproprijacije, već da će savetnici iz nadležnih ministarstava biti zaduženi da donesu novi predlog.

Upravo na tu izjavu kosovskog premijera se osvrće i Mašan Jovanović iz Leposavića.

"To (ekproprijacija) nikome ne treba, to je samo pritisak na nas meštane. Nije to od javnog interesa kako pričaju", kaže on za RSE i dodaje da "dobrovoljno nikada nećemo da damo zemlju".

Na dalju borbu je spreman i advokat Nebojša Vlajić, ali smatra da je sada najbolje da se nađe "kompromisno rešenje".

"Istrajavanje na nečemu što je pogrešno neće nas odvesti nigde. Tako da se oni moraju dogovoriti (vlasnici parcela i Vlada u Prištini). Vlada Kosova mora više sluha da pokaže za građane", kaže Vlajić.

RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da li će se žaliti na odluku suda, te da li u obzir dolazi neko kompromisno rešenje, ali odgovor nije stigao.

Šta je bilo sporno u odluci prištinske Vlade?

Advokat Nebojša Vlajić za RSE objašnjava da ekproprijacija zemjišta na severu od strane Vlade Kosova od samog početka procesa nije bila u skladu sa zakonima koji su na snazi.

"Ni sud to nije mogao da ignoriše, ekproprijacija je sprovedena a građani nisu bili ni obavešteni. Objekti završeni pa je tek onda počeo proces ekproprijacije i slično. Takve stvari više neće da se ponavljaju, građani sada najmanje što očekuju je da se zakon poštuje", navodi Vlajić.

Šta kaže zakon?

U Zakonu o eksproprijaciji se navodi da Vlada u Prištini može da izvrši eksproprijaciju pod određenim uslovima, ali da u tim slučajevima opština, na čijoj se teritoriji vrši eksproprijacija, ima prava da ospori pred sudom zakonitost eksproprijacije i/ili visinu naknade.

Osim tih radnji za ostvarivanje prava predviđenih zakonom, nijedna opština ili opštinski javni autoritet ne sme da spreči ili ometa eksproprijaciju.

Takođe se navodi da se eksproprijacija nepokretne imovine može izvršiti samo ukoliko imovina nije birana radi sprovođenja nekog diskriminatornog cilja.

Advokat Nebojša Vlajić ponavlja stav građana da neće prihvatiti izgradnju baza u blizini njihovih kuća.

"Javni interes ne može biti nešto što građani ne žele. U tom kraju nemate nikoga ko želi tako nešto (izgradnju policijske stanice ili baze)", kaže Vlajić.

Osam hektara šume Mašana Jovanovića, koja je bila predmet ekproprijacije se nalazi uz njegovu porodičnu kuću u kojoj živi u selu Mekiniće, opština Leposavić.

Kosovski institut za pravdu tražio analizu pre ekproprijacije Ehat Miftaraj, direktor Kosovskog instituta za pravdu, kaže da je ta organizacija kontinuirano zahtevala od Vlade Kosova da se pre donošenja odluke oko proglašavanja neke investicije javnim interesom, sprovede odgovarajuća i održiva analiza, uključujući javnu raspravu sa relevantnim akterima.

"Nažalost, to se u praksi ne dešava u velikom broju vladinih odluka. Bez prejudiciranja slučaja, jednom rečju, uzimajući za osnov da se na prvostepenu odluku može uložiti žalba, uvek je dobra vest kada sudovi odlučuju o zakonitosti u slučajevima kada organi uprave donose odluke koje nisu zasnovane na zakonu i procedurama", navodi Miftaraj za RSE.

Dodaje da su sudske odluke obavezujuće za sve, uključujući izvršnu vlast, te da njihovo nesprovođenje predstavlja krivično delo.

Na pitanje problema oko ekproprijacije na severu Kosova je ranije reagovala i međunarodna zajednica, a iz Evropske unije su izrazili zabrinutost zbog "osnivanja policijskih baza na zemljištu u privatnom i društvenom vlasništvu".

Izvor: Kosovo online/RSE; Foto: Radio Mitrovica sever