TV Most

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je danas nema razloga da se posluša preporuka MMF-a da se dozvoli veća fluktuacija kursa dinara, s obzirom da postoji poverenje građana u dinar i stabilnost domaće valute.

Na pitanje novinara da prokomentariše to što je MMF preporučio NBS da dopusti malo veću fluktuaciju kursa u oba smera, guvernerka je rekla da bi centralna banka poslušala savet bilo koje međunarodne finansijske institucije, pa i MMF-a, potrebno je da za to postoje razlozi.

"Na primer, da niste dovoljno uspešni i da vam taj savet obećava bolje rezultate. Ali, u čemu da očekujemo bolju stabilnost u dinarizaciji ili bilo čemu drugom ako dozvolite veću fleksibilnost kursa. Od trenutka kada je u Albaniji po savetu MMF-a primenjena veća fleksibilnost kursa ta zemlja se suočava sa sve većim procentom ukupne evroizacije", navela je Tabaković.

Ona ističe da je Srbija partner MMF - u, ali da je aranžman koji imamo sa MMF-om naše vlasništvo.

"MMF je partner sa kojim se razgovara, ali ne ličimo li vam na ljude koji poštuju savete bez da proračunaj efekte. Ako imamo 70 milijardi dinarske štednje, to je najveći dokaz poverenja građana. Kako će već fluktacija da doprinese većem poverenju u stabilnost dinara i dinarizaciju, kada je upravo obrnut rezultat postignut u Albaniji", naglasila je Tabaković.

Guvernerka kaže i da je NBS odgovorna za politiku koju vodi i da baš zbog takve politike očekuje još veću dinarsku štednju.

"Što bi menjali tim koji uspeva, koji daje rezultat", rekla je Tabaković dodajući da nije u godinama kada bi radila nešto samo da bi se nekome dopala.

Udeo problematičnih kredita smanjen na 5,21 odsto

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora Srbije smanjeno je na 5,21 odsto na kraju juna, izjavila je guvernerka na konferenciji za medije.

To je najniži nivo učešća problematičnih kredita otkada se prati taj pokazatelj, rekla je Tabaković . Inače, nivo problematičnih kredita je u maju bio smanjen na 5,4 odsto.

Nivo deviznih rezervi dostigao je 12,1 milijardu evra u bruto iznosu krajem juna odnosno više od 10 milijardi evra neto, što predstavlja najviši nivo otkada se ti podaci prate, rekla je Tabaković na prezentaciji "Godišnjeg izveštaja o stabilnosti finansijskog sistema za 2018. godinu" NBS.

"Tako visok nivo deviznih rezervi obezbeđuje sigurnost ne samo u stabilnim uslovima već i slučaju potencijalnih šokova iz okruženja".

Tabaković je rekla da je zajedno sa najnovijom jutrošnjom intervencijom NBS bila neto kupac ukupno 1,6 milijardi evra, čime su dodatno ojačane devizne rezerve zemlje.

Devizne rezerve su na kraju decembra 2018. iznosile 11,3 milijarde evra.

Tabaković je istakla da je u 2018. godini Srbija postigla najvišu stopu privrednog rasta u poslednjih 10 godina, očuvala nisku i stabilnu inflaciju i dodatno ojačala domaći finansijski sistem.

"To je godina u kojoj su povećana dugoročna ulaganja u našu zemlju, a učešće javnog duga u BDP dodatno smanjeno. Takvi rezultati ostvareni su uprkos izazovima iz međunarodnog okruženja, poput protekcionizma svetskih ekonomija, geopolitičkih tenzija ili neizvesnosti u vezi s procesom izlaska Velike Britanije iz EU", navela je guvernerka.

Tabaković ističe, takođe, da je tokom proteklih šest godina NBS držala inflaciju u Srbiji pod kontrolom i da je ona prošle godine u proseku iznosila dva odsto, kao i da su srednjeročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede ostala su usidrena.

Kako kaže, NBS je oprezno vodila monetarnu politiku i referentnu kamatnu stopu smanjila dva puta, za po 25 baznih poena, na nivou od tri odsto.

"U julu ove godine dodatno smo smanjili referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 2,75 odsto, što je njen najniži nivo u režimu ciljanje inflacije. Međugodišnji rast kredita privatno sektoru prošle godine bio je gotovo dvocifren, sa stopom od 9,9 odsto, a bila je povoljna i struktura kredita", rekla je guvernerka.

Samo u toku 2018. godine odobreno je, navodi, više od 240 milijardi dinara novih investicionih kredita, što je najviši iznos do sada.

U 2018. nastavljen je i pozitivan trend fiskalnih kretanja uz fiskalni suficit od oko 0,6 odsto, rekla je ona.

Učešće javnog duga u BDP proizvodu smanjeno je za 4,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu ,na 53,8 odsto a tokom ove godine je i dodatno smanjeno i u maju je iznosilo 51,8 odsto.

"U kontekstu finansijske stabilnosti posebno je važno smanjenje učešća dolarskog dela javnog duga u prethodne dve i po godine i to s jedne trećine na oko jednu petinu ukupnog javnog duga u junu ove godine".

Posebno nas raduje rast dinarske štednje, koja je danas gotovo četiri puta veća nego na kraju 2012, a u julu ove godine premašila je 70 milijardi dinara, rekla je Tabaković.

"To jeste odraz većeg poverenja građana u domaću valutu. Niska i stabilna inflacija i oprezno vođenje monetarne politike, stabilan bankarski sistem i povoljna fiskalna kretanja pozitivno su doprinela održavanju i jačanju otpornosti domaćeg finansijskog sistema i makroekonomskoj stabilnosti zemlje", naglasila je Tabaković.

Izvor: Танјуг