TV Most

Za poljoprivrednike je tokom vanrednog stanja bio pravi izazov da se izbore sa zabranom kretanja kako bi obradili njive i zasade.

Najveću štetu pretrpeli su povrtari, jer i ono što su odgajili nisu mogli da plasiraju zbog zabrane kretanja, zatvaranja zelenih pijaca i prodavnica kojima isporučuju robu.

Porodica Dragačevac iz Lunovog sela kod Užica godinama se bavi povrtarstvom. Pod plastenicima imaju 20 ari ranog povrća, najviše zelene salate, a tu su i jagode, paprika, krastavac, dok na otvorenom gaje kupus, krompir i jagodu.

Kažu da su dve trećine zelene salate bacili tokom vanrednog stanja, jer nisu mogli da isporuče ni prodavnicama, niti ponude na pijaci.

"Zelene salate smo bacili 10.000 glavica, a prodali smo 5.000. Plastenik, koji je stigao, čeka ista sudbina zbog zabrane kretanja. Vreli dani, salata će da sazri i da satrune“, žali se Radoljub Dragačevac.

Dosta bolje je prošao Dragan Cvijović koji svoje proizvode plasira za izvoz i u velike markete koji nisu zatvarani tokom vanrednog stanja. Glavna kultura jagode stiže ovih dana na berbu.

"Iz plastenika nemamo neke ozbiljnije količne i prodajemo po preprouci i prijateljima. Ove jagode na otvorenom stižu za branje za dvadesetak dana i po najavama neće biti problema sa izvozom", kaže Cvijović.

Za one poljoprivrednike koji su pretrpeli štetu u prethodnom periodu, ublažavanje mera i ponovno otvaranje zelene pijace u Užicu daje nadu da bar u narednom periodu neće biti tolike štete sa novim kulturama.

"Najviše smo tu plasirali robe, a sad ide nova kultura. Šteta je već učinjena sa ranim povrćem", navodi Dragačevac.

Ipak, pomoć će, kažu užički poljoprivrednici, stići.

Vlada Srbije je usvojila Uredbe o novčanoj pomoći i o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid-19.

Preko Uprave za agrarna plaćanja poljoprivrednicima je na raspolaganju 2,6 milijardi dinara, a konkretno za povrtare opredeljeno je 25 dinara po kvadratnom metru upisane površine pod gajenjem povrća u zaštićenom prostoru, a najviše do 90.000 dinara.

Izvor: Танјуг