TV Most

Ovogodišnji 26. Kopaonik biznis forum završen je danas porukom organizatora i učesnika da je važno da Srbija sačuva makroekonomsku stabilnost, da radi na stvaranju osnova za dugoročni rast i da ne sme propustiti šansu koju pruža Četvrta industrijska revolucija i digitalizacija.

Tokom četiri radna dana, više od 1.300 učesnika iz zemlje i sveta diskutovalo je o brojnim ekonomskim, političkim i društvenim temama, o smeru u kojem naša ekonomija treba da se kreće u narednim godinama, kao i o tome kako ostvariti u što kraćem periodu viši ekonomski rast i završiti strukturne reforme u državi.

Tokom četiri dana organizovano je 26 panela, tri plenarne sesije i šest specijalnih događaja, a centralna tema ovogodišnjeg Foruma bila je "Srbija 10 godina posle velike recesije: Snažan rast kao imperativ".

Gotovo jednoglasno, na svim panelima se spominjao proces digitalizacije, potreba za novim modelima obrazovanja u Srbiji kako bi naša zemlja unapredila svoju ekonomsku poziciju kroz investiranje u mlade obrazovane stručnjake i startap preduzeća.

U kontekstu sve češćih najava iz sveta da može doći do nove velike finansijske recesije, privrednici su iznosili mahom različite prognoze o rizicima i mogućnostima da se zaista ponovi period od pre deset godina, ali je jasno istaknuto da je važno da se pripreme za eventualnu krizu.

Ovogodišnji 26. KBF završio se danas Trećom plenarnom sesijom o zaštiti životne sredine i 26. panelom o zdravstvu sa temom ""Zdravstvo - da li je najefikasniji sistem i najekonomičniji?".

Medijski partneri foruma bili su Novinska agencija Tanjug i NIN.

Kamatne stope na istorijskom minimumu

Kamatne stope su na istorijskom minimumu i taj trend će se zadržati i u narednom periodu, a veoma je važno to što su ostvareni dobri makroekonomski rezultati i stabilnost, rečeno je sinoć na Panelu "Izgledi za rast iz perspektive bankarskog sektora" u okviru Kopaonik biznis foruma.

Predsednica Izvršnog odbora AIK banke Jelena Galić rekla je da ima prostora za rast naročito u delu bankarske aktivnosti, da je vidno da su ostvareni dobri makroekonski rezultati, ali da oni nisu dovoljni da bi se moglo govoriti o dugoročnom održivom rastu.

Banke su se posle križe okrenule ka segmentu stanovništva i protekle godine stopa rasta ukupnih zajmova međugodišnje je dvocifrena, odnosno na nivou oko 12 odsto.

Dobro je da dominantno rast kreditne aktivnosti potiče od rasta kreditne aktivnosti ka privredi, rekla je Galić.

Takođe je dodala da postoje i drugi pozitivni trendovi koje realni sektor treba da iskoristi, a između ostalog i to što su kamatne stope i dalje na istorijskom minimumu.

Kada se uporedimo sa zemljama u regionu, Srbija možda ima najniže stope, dodala je, a prognoze pokazuju da Euribor neće izaći iz negativne zone još godnu dana.

Predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke Nikola Vuletić rekao je da je važno što jedan duži period imamo makroekonomsku i monetarnu stabilnost i da je važna tema to kako devizni rizik da se kontroliše i smanji u određenoj meri.

Predsednik izvršnog odbora Eurobanke Slavica Pavlović rekla je da bi banke u fokus trebalo da stave klijenta i da razumeju njihove potrebe, odnosno ostvare partnerski odnos.

"U poslovanje banaka ne spada samo davanje kredita već da radimo na edukaciji klijenta, jer živimo u eri četvrte industrijske revolucije kada poslovanje postoji sve kompleksnije", rekla je Pavlović.

Takođe je kao važno ocenila da bankari moraju razumeti stanje u privredi i da se mora sagledati koje grane industrije treba razvijati.

Predrag Milenović iz Banke intesa rekao je da istraživanja pokazuju da se 50 do 60 odsto klijenata ne zadužuje i da imamo najniže kamatne stope ikada.

Izvor: Танјуг