TV Most

Profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić ocenjuje da rat u Ukrajini nije suštinski usporio ili izmenio odluku SAD i EU da se okonča pitanje dijaloga i normalizacija odnosa Beograda i Prištine, ali je taj proces uveo u „novu fazu“.

„Odnos međunarodne zajednice po takozvanom kosovskom pitanju nije se suštinski izmenio. Reč je o procesima koji teku dugi niz godina, slobodno možemo reći decenijama. Međutim, momenat koji je uticao na prelazak tog procesa u novu fazu je činjenica da je na prostoru Evrope jdošlo do prekomponovanja određenih struktura i na taj način, proces pregovora Beogada i Prištine je ušao u novu fazu koja pre svega podrazumeva svojevrsno ubrzanje onoga što je do sada bilo viđeno. U samoj osnovi zapadni svet nije promenio odnos prema kosovskom pitanju, međutim ono na čemu je insistirao sada insistira mnogo snažnije, brže i mnogo jače. Suštinski sve to proističe iz uverenja da je rat na istoku doveo do nove podele, stvaranja nove gvozdene zavese i sve što je suštinski zapadno od te linije formalnog razgraničenja zapad prosto smatra prostorom svog esksluzivnog uticaj“, ističe Životić.

Činjenica da je rat u Ukrajini defokusirap pažnju SAD i EU ka istoku Evrope prema mišljenju Životića niukom slučaju ne znači da se pitanje Kosova našlo na dnu lestvice njihovih prioriteta.

„Može se slobodno reći da je pri samom vrhu tih prioriteta. Ako uzmemo u obzir najteži živi konflikt na Istoku Evrope, sam prostor Zapadnog Balkana danas predstavlja drugu zonu moguće esklacije sukoba i to ne samo etničkog karaktera već i na mnogo širem planu. Zato je pitanje Kosova dosta visoko na listi prioriteta zapadnog sveta pre svega što taj konflikt smatra potencijalno opasnim u dubini one zone koju smatra zonom svog esksluziviteta“, kaže Životić.

Na pitanje da li Priština iskoristila sukob u Ukrajini kako bi prešla u „kontraofanzivu“ u odnosu na Srbiju, Životićj naglašava da je Priština iskoristila želju Evrope da prostor Zapadnog Balkana bude uređen na način kako EU odgovara.

S druge strane, Priština želi da iskoristi prmene u spoljno-političkom položaju Srbije.

„ Sama činjenice da je Srbija jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji iako je zvanično osudila postojeći konflikt, kao i druge okolnosti vezane za sama dešavanja na Istoku i poziciju Srbije, prištinske nastoje da iskoriste i predstave Srbiju kao regionalnu pretnju, kao umanjenog ruskog saveznika koji preti susedima u regionu. Na taj način utiču na stvaranje sebi poželjne slike o Srbiji na Zapadu“, naglašava Životić.

Prema njegovim rečima pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine su na izvestan način povezane sa krajem rata u Ukrajini.

„U jednom delu to su dva odvojena procesa, ali to su dva procesa koja pararelno teku i povremeno imaju tačke gde se spajaju u sastavni deo jednog procesa. U periodu kada konflikt u Ukrajini ide ka „produženom konfliktu“ zapadnom svetu će biti itekako od velike važnosti da na prostoru Kosova i Metohije postojeće konflikte situacije kanališe u onom pravcu koji njima odgovara, a to je pre svega postizanje onoga što eufemistički nazivaju stabilnost, a suštinski je pacifikovanje jednog prostora po njihovim aršinima.

Profesor Životić je bio jedan od retkih stručnjaka koji je na početku rata u Ukrajini, 24. februara 2022. godine izjavio da to neće biti „blic krig“ operacija Rusije, već višegodišnji rat koji će istovremeno imati veoma široke i ozbiljne implikacije na globalnom nivou.

Objašnjava da su taj zaključak imali svi dobri poznavaoci prilika .

„Moje uverenje je da će taj sukob potrajati još dosta dugo. Prolaziće kroz različite faze intenzivnijih ili manje intenzivnih borbenih dejstava, ali suštinski kraj tog sukoba se u ovom trenutku ne nazire. Naravno, ta prognoza se čini pesimističnom, međutim okolnosti nas teraju da tako rezonujemo. Svako od nas bi voleo da se taj rat završi ovog momenta, ali sama sitaucija na terenu, odnosi među akterima, kako onim direktnim, tako i indirektnim, govore da tu nema raspoloženja za postizanjem mira u doglednom vremenu“, zaključuje profesor Životić.

Izvor: Kosovo Onlajn