TV Most

U knjizi se nalaze tekstovi Petera Handkea, Nevenke Stanković, Žarka Radakovića, Stivena Taubeneka, Miroljuba Stojanovića, Skota Ebota, Slobodanke Vladiv-Glover, Lotara Štruka, Srđana Vučinića, Božidara Zečevića, Miloja Radakovića i Borisa Trbića, fotografije sa snimanja, scenografske skice, Radovanovićev originalni scenario, kao i intervju sa njim.

Radovanović je objasnio da u filmu “Enklava” on svedoči o Kosovu, reaguje kao umetnik koji živi u ovom vremenu.

“Da se film napravi 20 godina kasnije, to nije to. Zato hoću da napravim i film o bombardovanju. Ako ga ja ne napravim, niko ga neće napraviti. To mlađe generacije ne interesuje. Ja sam roditelj, krio sam decu, ti strahovi su preneti na decu, i taj strah postoji u našoj krvi”, rekao je Radovanović.

On je istakao da je zbog teme, knjigu “Kosovo, vera i pomirenje” najpre kupila Kongresna biblioteka u Vašingtonu i da je to izdanje zapravo nastalo tako što su ljudi reagovali na film koji je obišao planetu, pa ga je to podstaklo da sva ta reagovanja i sakupi.

“Dobili smo podršku kulturnih centara po Srbiji, onda smo se obratili Filmskom centru Srbije, na kraju se profesor Tanasković obratio Ministarstvu spoljnih poslova smatrajući da će mu knjiga koristiti za akciju "ne Kosovo u Unesko"”, pojasnio je Radovanović, podsetivši da je za film većim delom dobio sredstva od nemačkih producenata.

“Enklava” je prikazana na velikom broju festivala od Montraela, Lokarna, do Moskve i Indije, a Radovanović kaže da ne sanja o Kanu i crvenom tepihu i primećuje da su domaći autori uglavnom opterećeni trouglom Kan-Venecija-Berlin.

“Bavim se opsesivno srpskim temama, ja sam srpski reditelj seljačkog porekla, moj film je prikazan širom sveta, tamo gde treba, Kan nije za mene”, rekao je on, dodavši da ga ne interesuje biznis koji postoji oko velikih festivala, da je film snimao za decu sa Kosova, bez kalkulacija.

Radovanović je na kraju razgovora sa posetiocima Festivala filmskog scenarija istakao da je “Enklava” film o nama samima i našoj snazi.

“Sve zavisi od nas samih. Bez pomirenja nema oproštaja, katarze, ljubavi, a ja nemam na koga drugog da se oslonim osim na Andrića, Crnjanskog, Njegoša”, istakao je Radovanović.