TV Most

Babin Most, jedino je selo na putu od Prištine ka Kosovskoj Mitrovici u kojem žive Srbi. U tom multietničkom selu, pre ratnih dešavanja 1999. godine, bilo je oko 1.100 Srba. Većina je radila u Termoelektrani "Obilić" i na kopovima uglja. Posle sukoba ostali su u najvećoj meri bez svega što su imali. Da bi se sporazumeli s komšijama potrebno im je znanje engleskog jezika.

Magla muti pogled na Gazimestan, ali ne može da sakrije svakodnevicu u Babinom Mostu. Selu u kome gotovo linijom podeljeni žive Srbi i Albanci. Do 1999. bili su, kažu, dobre komšije. Posle toga, samo stanovnici istog sela.

"Mi stariji funkcionišemo normalno, mlađi, ima povremeno čarke, svađe pa i tuče", rekao je Goran Dančetović, predsednik Privremenog organa Opštine Obilić.

"Pevaju, prave gužvu, lupaju na vrata ljudima, gađaju kamenjem, ali, znate kako, mi smo ljudi na ovom prostoru navikli na neke stvari", naveo je protojerej Aleksandar Našpalić, paroh babinomoški.

Albanci žive u 35 kuća, srpskih je opstalo 160. I jedne i druge muči nezaposlenost. U Babinom Mostu gotovo svako domaćinstvo, ima platu iz državne kase.

Kućni budžet dopunjuju poljoprivredom. Najpoznatiji proizvod sa njiva između dve reke Sitnice i Laba je paprika somborka.

"Ljudi su to doveli do nekog nivoa brenda tako da sad uošte ne moraju da odnose nigde, i Srbi i Albanci dolaze u selo i kupuju tu papriku", naveo je Dančetović.

U osnovnoj školi više od 70 đaka, od septembra pet novih učenika 

Selo broji 72 učenika Osnovne škole "Milan Rakić". Za sledeći septembar stasaće još pet predškolaca.

"Veliki deo vremena provode u školi pa nakon škole u dvorištu jer drugog mesta za igru nemaju, u selu je takva situacija", rekao je Slobodan Milić, v. d. direktora OŠ "Milan Rakić".

Sa vršnjacima, Albancima, gotovo ne komuniciraju. Osim što se ne razumeju, jedva se i sporazumevaju. Zajednički jezik im nije ni srpski ni albanski.

"U našoj sredini je vrlo važno da se zna taj engleski koji govore i ovi naše komšije pa možemo na neki način da nađemo zajednički jezik", istakao je Slobodan Milić.

Improvizacija – opis života u poslednje dve decenije

Glavno mesto okupljanja Srba, je i po predanju zadužbina kneginje Milice – Crkva Pokrova Presvete Bogorodice.

"Po predanju ovde je bilo komandno mesto srpske vojske za vreme Kosovskog boja i imamo tamo iza spomen-kosturnicu. Napravljena na mestu gde su sahranjene kosti kosovskih junaka", rekao je protojerej Našpalić.

Život u poslednje dve decenije opisuju jednom reči – improvizacija.

"Za život u svojoj kući moraš da platiš veliku cenu. i mi tu cenu plaćamo nadajući se nekom boljem vremenu. Ja sam ubeđen da dok imamo ovoliko dece i mladih ljudi da ima logike da radimo i trpimo ovo što trpimo", naveo je Goran Dančetović.

Izvor: RTS