TV Most

Izazovi koji pogađaju životnu sredinu, poput klimatskih promena, ljudska prava, nedostatak radne snage kao i projekti koji naredne godine očekuju glavni grad Srbije bili su glavne teme na otvaranju konferencije "Ekonomist: Svet u 2020" u Beogradu.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević poručio je da će se kompanije u Srbiji, ali i u svetu, u narednom periodu boriti sa nedostatakom radne snage, netačnim informacijama, nedostatkom kreativnosti i hrabrošću da se uđe u reforme još brže.

Đorđević je poručio da reforme ne treba da budu stereotipne, već hrabre, jer jedino takve mogu da donesu nešto dobro i napredak. "Firme u Srbiji još nisu spremne za sve to, ali ni u svetu. Moja poruka je da treba da se pripreme za najgore", kazao je Đorđević, podsećajući na svetsku ekonomsku krizu 2008. godine i naveo da ekonomisti i uče tako da kada su na vrhuncu treba da se spremaju za najgore. Kako kaže, neki od rizika sa kojima će se biznis u svetu suočavati su nedostatak radne snage, koji će, prema njegovom mišljenju, 2020. biti vidljiviji i na nivou problema.

Kada je u pitanju Srbija, rešenje za taj rizik, kako je naveo Đorđević, jeste regionalno povezivanje, koje je ujedno i za sve zemlje regiona priprema za buduće članstvo u EU. On je u tom smislu istakao važnost "mini Šengena" između Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

Drugi rizik je tehnologija, globalne onlajn platforme za rad, rekao je ministar i dodao da jedan od rizika predstavljaju rastući troškovi usaglašenosti za kompanije. "Nezadovoljan kupac ili nezadovoljan zaposleni može prouzrokavati probleme. Za firme budućnosti biće bitno šta i kako isporučuju, da li je cena etična, odnosno potrebno je iskoreniti robovski rad i rad dece koji, nažalost, u svetu još postoji", naglasio je Đorđević.

Govoreći o perspektivama u 2020. godini, Đorđević kaže da je jedna od perspektiva izaći iz stereotipa inercije, zaboraviti prošlost, biti inovativan i brz. "Perspektiva je jasan pogled u budućnost", rekao je ministar i dodao da je cilj Srbije snažna ekonomija, razvoj zemlje zasnovan na znanju, ulaganje u građane, unapređenje korporativnog upravljanja i odgovornosti, uvođenje novih tehnologija, a imperativ je da svi budemo agilni, da svi učimo i prevaziđemo sva nerazumevanja između nas, odnosno da za te ciljeve budu svi ujedinjeni, bez obzira na politiku.

Izazov novih tehnologija koje utiču na privatnost ljudi 

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije Suzana Paunović rekla je na otvaranju konferencije, koja se ove godine održava pod nazivom "Digitalna ekonomija i transformacija", da je zakonodavni i institucionalni okvir pretrpeo značajne promene kada je u pitanju zaštita ljudskih prava.

Istakla je da su izazovi veliki, a da su neki od njih i promene koje se dešavaju na nivou novih tehnologija, koje utiču i na privatnost ljudi. "Nejednakost pogađa veliki broj ljudi u svetu, a pretnju predstavlja ksenofobija, govor mržnje i ratni sukobi kojih nažalost još uvek ima u svetu", kazala je Paunovićeva.

Dodala je da se svet suočava i sa politikom dvostrukih standarda i kao primer navela uvođenje taksi na robu iz centralne Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i kršenje ljudskih prava Srbima i drugom nealbanskom stanovništvu u južnoj pokrajini. "Politika dvostrukih aršina predstavlja egzistencijalnu pretnju u oblasti ljudskih prava", navela je Paunovićeva i dodala da u procesu evrointegracija Srbija mora biti brža i efikasnija kada je u pitanju ispunjavanje preuzetih obaveza poglavljem 23.

Šefica Kancelarije za Zapadni Balkan EIB-a Dubravka Negre istakla je da će 2019. i 2020. godina ući u istoriju po tome što je EU rekla bespovratno bori protiv klimatskih promena.

"Ta borba kreće danas. U 2020. u Evropi će se doneti prvi klimatski zakon i to znači da će put ka zelenoj ekonomiji postati bespovratan do 2050. godine", istakla je Negre.

Navodeći da nosioci politika koji kažu da krize koje pogađaju EU čine da ona zaostaje za ostatkom sveta, Negre je kazala da je to daleko od istine kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena. "Klimatske promene su najveće političko pitanje našeg vremena. Naučnici procenjuju da ako nastavimo na trenutnom putu da ćemo doživeti globalno zagrevanje do kraja veka i da će veliki delovi planete postati nenaseljeni. U kombinaciji sa demografskim rastom, uticaj na dobrobit ljudi i tokove migracija biće katastrofalan", kazala je Negre.

Vladimir Marinković, potpredsednik Skupštine Srbije, gde se konferencija održava, obratio se na otvaranju u ime predsednice parlamenta Maje Gojković, kojoj je zahvalio što je Skupštinu otvorila za biznis zajednicu i razgovor sa njima.

Kako je ocenio, razgovor poslanika sa poslovnim ljudima pomoći će i pri donošenju što više bolje zakonskih rešenja koja će pomoći našoj privredi, dovođenju investitora.

Fabrici: Otvaranje poglavlja pozitivna poruka za investitore

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici istakao je na konferenciji da je jučerašnje otvaranje pregovaračkog poglavlja koje se odnosi na slobodan protok kapitala pozitivna poruka za investitore, ali je istakao da je potreban nastavak reformi u Srbiji.

Kao ključnu oblast izdvojio je vladavinu prava, gde je kako je ocenio, potreban odlučniji i brži napredak.

Najavio je nastavak procesa pridruživanja EU tokom 2020, kao i unapređenje metodologije na tom putu. Prema njegovim rečima, ključan će biti samit u Zagrebu koji se očekuje u maju, a nakon kojeg će i same procedure biti jasnije.

Fabrici je istakao je da Srbija ekonomski napreduje i da sa takvim trendom i reforme treba da prate i druge oblasti. Kao bitne oblasti za pridruživanje Srbije EU, Fabrici je naveo i normalizaciju odnosa da Prištinom, kao i borbu protiv korupcije.

Kao i svake godine, konferencija će i ove godine okupiti čelne ljude Vlade Srbije, Pokrajinske vlade, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Srbije i regiona, kao i ličnosti iz društvenog i kulturnog sveta. Cilj konferencije je da se kroz konstruktivan dijalog predstavnika državnih institucija, privrede, diplomatskog kora, kulturnog i javnog života, daju mišljenja, analize i osvrti na politički i privredni ambijent, investicionu klimu, ali i razvoj društva u celini. Na panelima će biti reči o privredi u Srbiji i razvoju industrijskih grana, zatim spajanju sporta i biznisa i kako do uspešnog i profesionalnog sporta.

Izvor: RTS