TV Most

Ako dijalog Beograda i Prišine ne bude rezultirao normalizacijom odnosa, ta činjenica će obe strane ostaviti na periferiji evropskih integracija, dok bi rešavanje tog pitanja relaksiralo odnose sa širim okruženjem smatra predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.

On je, na skupu "Izazovi i perspektive procesa normalizacije odnosa Beograda i Prišine", na kome učestvuju i predstavnici kosovskh Albanaca, ukazao na to da u dijalogu postoji preokupiranost nekim segmentima, a da izostaju razgovori o ključnim, među kojima navodi zaštitu ljudskih prava, srpsku zajednicu, religijsko i kulturno nasleđe.

"Ne postoji dovoljna težnja da se naglasi da završni dokument mora da se gradi na punom uspostavljanju poverenja, ekonomskoj saradnji", ocenio je Đukanović otvarajući konferenciju.

Prema njegovim rečima, nadu u rešavanje kosovskog pitanja daju SAD koje su polovinom prošle godine istakle da je strateški interes Vašingtona da se dijalog okonča sporazumom.

U tom cilju je, ocenjuje, važno da dođe do deblokade procesa dijaloga.

"Moramo biti suočeni sa brojnim izazovima kao što su Bregzit, majski izbori za evropski parlament, kriza u Venecueli i tradicionalno mešanje neevropskih partnera, pre svega Rusije", dodao je on.

Uslov razvoja Srbije je okončanje dijaloga na uspešan način, rekao je Đukanović i dodao da će rešavanje tog pitanja relaksirati odnose sa širim okruženjem.

"Srbija će uspeti da napusti stranputice balkanske politike i da se okrene u potpunosti evropskom putu", kazao je on i dodao da uspešan rezultat dijaloga treba da osigura budućnost zapadnog Balkana.

Sporazum bi, naveo je Đukanović, trebalo da doprinese i prevazilaženju lošeg nasleđa o čemu je danas bilo reči na prvom panelu "Srbija i Kosovo - stalni istorijski nesporazumi".

Regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel, koja sa Centrom za spoljnu politiku ogranizuje skup, Klaus Fisnsinger ocenio je da je dobro što je konferencija organizovana i što je akcenat stavljen na izazove koji će pre ili kasnije morati da budu rešeni.

Podsetio je da skup nije u vodama visoke politike, poput onog u Minhenu kada je došlo do razmimoilaženja stavova predsednika Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija.

''Ovde nismo u vodama visoke politke i daleko smo od stereotipa. Saradnja je daleko više od čistog kontakta, kooperacije, potrebno je međusobno razumevanje i pod tim uslovima je moguće stvoriti regionalnu saradnju|", rekao je Fišinger.

On je istovremeno kada je reč o rešenjima kosovskog problema ocenio da je realizacija nekih predloga o iscrtavanju granica veoma opasna i dovela bi do destabilizacije.

Asistent na beogradskom FPN Milan Krstić smatra da su istorijski narativ i različite interpretacije istorije jedan od faktora koji mogu biti prepreka za pomirenje i približavanje Srba i Albanaca.

Prema njegovim rečima, iako je potrebno dostići ideal istorijske nepristrasnosti, dominantni narativi služili su za izgradnju "figure neprijatelja".

Za istoričara iz Prišitne Iljber Hisa pitanje koje je danas aktuelno je- da li je važnija istorija ili njena percepcija, koja obe strane stavlja na ekstremne margine i prikazuje kao totalne žrtve, kao da između toga nema ništa - da nema dobrih Albanaca i dobrih Srba.

Izvor: Танјуг