TV Most

Ambasador SAD Kristofer Hil rekao je u intervjuu za Euronjuz Srbija da tokom dijaloga Beograda i Prištine na stolu nije priznanje, već normalizacija odnosa.

On je istakao i da je ono što je na stolu poznato obema stranama i da je Srbija to suštinski prihvatila. Kako je naveo, postoji razumevanje da se ide napred i to je bazirano na postignutim dogovorima. Dodaje i da su događaji u Banjskoj narušili, kako kaže, teško stečeno poverenje, te da je potrebno da se sazna šta se desilo i ko je za to odgovoran.

Na pitanje o porukama koje stižu iz vodećih evropskih zemalja poput Italije, Nemačke i Francuske, koje pominju de fakto priznanje, Hil kaže da svakako treba voditi računa o izboru reči, ali i da Sjedinjene Države to shvataju kao priču o normalizaciji odnosa. 

"De fakto zapravo znači da oni žele neku vrstu procesa normalizacije. Znam da su reči važne. Reči su posebno važne u vreme izbora. Međutim, ne želim da ulazim u igre rečima. Ono što želim da kažem je da je ono što je na stolu poznato je obema stranama. Srbija je, suštinski, prihvatila ono što je se na njemu nalazi. Postoji razumevanje da se ide napred i to je bazirano na ovim dogovorima. Biće pitanja o tome kako da se osigura da su ovi sporazumi jasni, kao i da se osigura da je redosled obaveza obeju strana podjednako jasan. Mislim, iskreno, da je bilo mnogo napretka, ali ovo pitanje mora da se uvuče i da jednom za svagda bude rešeno, to je u interesu Srbije i Kosova", rekao je Hil.

Kaže da evropski zvaničnici, po pitanju odnosa Beograda i Prištine, insistiraju na normalizaciji odnosa, a ne na priznanju i da se ono ne nalazi na stolu. Dodaje i da je dijalog jako važan za dalji život ljudi na Kosovu.

"Pre svega, ono što je na stolu, naravno, nije priznanje. Ono što jeste je normalizacija. I ja mislim da situacija mora da se normalizuje. Ljudi na severu Kosova moraju da se probude ujutro sa znanjem kako će njihov život da izgleda. Mora da postoji mogućnost da ljudi putuju gde god da žele. Mora da postoji razumevanje za sva ova pitanja", rekao je.

Hil dodaje i da je posao specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka jako težak, i smatra da on na njemu radi predano.

"Ja ne želim da dodatno otežavam njegov posao, jer je to jedan od najtežih poslova na svetu. Mislim da oni zaista pokušavaju da postignu neki napredak. Mislim i da je ono što Evropska unija signalizira to da posmatraju blisko napredak po pitanju dijaloga, jer će taj napredak da odredi napredak po pitanju potencijalnog članstva u Evropskoj uniji", rekao je HIl.

O poglavlju 35 i dešavanjima u Banjskoj

Komentarišući nacrt zaključaka predstojećeg samita, u koji je Euronews Srbija već imao uvid, i navode da u njemu piše da Savet od Evropske komisije i Visokog predstavnika traži da hitno predlože savetu dopune merila za poglavlje 35 pristupnih pregovora koji bi podrazumavali da sporazum iz Brisela i njegov aneks iz Ohrida postanu deo procesa integracija za članstvo u EU, HIl kaže da SAD svakako podržava aspiracije Srbije da postane deo evropskog bloka. 

"Mislim da bi Srbija bila dobar član Evropske unije. Koja je struktura članstva... predsednica Komisije Ursula fon der Lajen je bila veoma jasna. Ona je zainteresovana za Srbiju koja može da postane član, koja može da doprinese snazi i bezbednosti Evropske unije. Nadam se da smo u 2023. godini, koja je u mnogo čemu bila teška godina, u stvari napravili neki napredak, kao i da ćemo videti situaciju u kojoj ovo dugo čekanje i ovaj period u kome se ne zna kako će izgledati budućnost, da će stvari biti jasnije kada uđemo u 2024. godinu", kaže.

Hil smatra da je implementacija sporazuma ključna, kao i da će EU vrlo pažljivo da posmatra pitanje njihovog sprovođenja.

"Mislim da će to biti pažljivo, pažljivo posmatrano. Međutim, govoreći kao neko ko se bavio sporazumima, mogu da kažem da je nekada lakši put postizanje dogovora. Teži deo je kako sekvencionirati zahteve obeju strana. Zato mislim da ima mnogo posla koji treba da se uradi. Nadam se da se može postići neki napredak. Ali, jedna stvar, kada ste pregovarač, posrednik kao u ovom slučaju gospodin Lajčak, poslednje što treba je da imate američkog ambasadora koji vam na Euronews-u daje sugestije šta da radite", kaže Hil.

On takođe dodaje da SAD podržava ono što Evropljani rade, misli da je to u svačijem interesu. Kaže da se nada da može da dođe do nekog dogovora i to što je pre moguće. 

Hil je u intervjuu za Euronews Srbija naveo i da su događaji u Banjskoj na određen način narušili dijalog i doveli do novih tenzija između Beograda i Prištine.

"Bilo je veoma štetno za sve one koji su umešani. Bilo je gubitka života, što je užasno. Mislim da je poverenje, koje je teško stečeno u ovom procesu, dalje narušeno zbog Banjske", rekao je on.

Kako je dodaje, sada je oko ovog pitanja neophodno razjanisti sva pitanja, kao i da se u budućnosti radi na tome da se slične ili iste stvari ne ponove.

"Mora da se desi nekoliko stvari. Prvo, mora da bude jasno šta se desilo, ko je odgovoran za to. Drugo, mislim da je to veoma, veoma važno. Mora da postoji jači mehanizam, veća sposobnost da se osigura da se ovo neće ponoviti. Znate, ceo ovaj proces dijaloga je veoma krhak i mislim da više Banjski i više incidenata te vrste, tragičnih događaja poput onih koji su se desili 24. septembra... To je jednostavno previše da bi se ovaj dijalog održao. Mislim da je takođe važno da razumemo da će Srbija morati da nastavi sa ovim zahtevima u okviru plana rasta i postoji mnogo takvih zahteva po kojima mora da bude pomaka. I treće, kao što smo već pričali, moramo da se nastavi napredak po pitanju dijaloga, što je ključno. I iskreno, to je jedini način kako će ovo pitanje biti rešeno – u procesu dijaloga sa medijacijom Evropske unije", rekao je Hil. 

"Voleo bih da vidim da Srbija ostvaruje svoje težnje"

Što se tiče spoljne politike Srbije, Hil je naveo i da Srbija dosta pomaže Ukrajini koja je u ratu sa Rusijom gotovo dve godine. Utisak je, kaže, da se o tome ne govori previše ali da je sradnja ovih dveju zemalja itekako vidljiva.

"Mislim da su Srbija i Ukrajina uvek imale dobru istoriju. Samo ove godine su se dva predsednika srela tri puta. Prva dama Srbije je išla u Kijev na konferenciju prvih dama sveta. Bila je i ukrajinska delegacija iz Privredne komore i oni su postigli Memorandum o razumevanju sa srpskom delegacijom. Dešavaju se i druge stvari i sve u svemu, mislim da to govori o činjenici da Srbija pomaže Ukrajini i mi to vrlo cenimo", rekao je.

Osvrćući se na činjenicu  da se Srbija ne pomera na svom evropskom putu a da za to postoje dva razloga: neusklađivanje sa sankcijama Rusiji i nedostatak normalizacije odnosa sa Kosovom, Hil kaže da ovo pitanje pre svega treba da se uputi na adresu evropskih zvničnika, ali da bi svakako SAD volele da vide Srbiju u ostvarenju svojih težnji.

"Očigledno je da Evropa kada razmatra članice, posmatra usklađenost i to pitanje generalno. Ali zaista nije na Amerikancu da predlaže kako će to da izgleda. Mislim, sigurno bismo voleli da vidimo Srbiju koja je u stanju da ostvari svoje težnje za ulaskom u Evropsku uniju. Voleli bismo da vidimo to. Mislim da je to u svačijem interesu i nadamo se da se ova pitanja mogu rešiti. Međutim, ne želim da se dovodim u poziciju kako bi Srbija trebalo da se uskladi ili kako bi trebalo da učini Evropska unija. Evropljani se na neki način moraju uskladiti sa tim gde je Srbija. To je pitanje za građane Srbije, da li oni žele da se učlane u Evropsku uniju. Ako žele, mislim da je Evropska unija bila jasna po pitanju toga šta Srbija treba da uradi", rekao je on.

Upitan da li smatra da su se Sjedinjene Države i Evropska unija takođe pomalo umorne zbog nedostatka napretka i kako će obe ovim povodom da se postave u narednoj, izbornoj, godini Hil kaže da je implementacija ključna reč koja može da utiče da određenih rezultata dođe.

"Godina 2024. je izborna godina. Ja izbegavam da budem umešan u unutrašnja pitanja Srbije, ali takođe izbegavam da budem umešan u naša unutrašnja pitanja, jer ja predstavljam američke građane u Srbiji. Ali da, sasvim ste u pravu, to stvara dodatni teret celom procesu. Mislim da je to razlog zašto svi imaju osećaj da tempo treba da bude ubrzan. Nema više iznenađenja, znamo precizno šta je potrebno. Stvar je u tome da se dođe do plana implementacije koji uključuje redosled. Mislim da je to sasvim izvodljivo i da nikakvi izbori, bilo da se održavau u Sjedinjenim Državama ili bilo gde drugde, ne bi trebalo da imaju umešanost u to", rekao je Hil.

Izvor: TV Most, Euronjuz