TV Most

Bivši jugoslovenski šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže da su nova priznanja Kosova već godinama blokirana zato što u svetu sada duvaju neki drugačiji "vetrovi" i da su mnoge zemlje postale svesne koliko su opasni pokušaji da se jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane jedne nacionalne manjine legitimizuje i stavi u okvire međunarodnog prava.

Više od tri godine, od septembra 2020, kada je Izrael priznao Kosovo, nije bilo novih priznanja. Poslednjih godina, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čak 28 država otpriznalo je Kosovo, a Jovanović za Kosovo onlajn ukazuje da ovo nije iznenađenje. 

"U svetu sada duvaju drugačiji vetrovi, mnoge zemlje su 'na čekanju' da vide kako će se geopolitičke prilike posložiti. S druge strane, teško ide ta prodaja sui generis, specijalnog slučaja, jer takav slučaj nije do sada zabeležen u međunarodnim odnosima da se jedna nacionalna manjina, na teritoriji na kojoj živi silom izvuče iz zemlje članice Ujedinjenih nacija i Oebs, proglasi nezavisnom, munjevito prizna od sila zaštitnica na Zapadu, uz pritisak na druge zemlje da to takođe učine. Kad su to postigli do dovoljnog broja, onda se krenulo na pritisak na matičnu zemlju da napusti svoje pravo veta i da dozvoli novorođenoj državi jedne nacionalne manjine da uđe u UN", kaže Jovanović.

Dodaje da je problem u tome što nacionalne manjine po svim bazičnim međunarodnim dokumentima, i Povelji UN i osnovnim dokumentom Oebsa, nemaju pravo na samoopredeljenje, niti na državu. Najviše na šta mogu da imaju pravo, ukazuje i to uz pristanak matične države, jeste pravo na autonomiju. Zato je i Kosovo moralo da ostane pod starateljstvom Ujedinjenih nacija, odnosno da se donese Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN koja uvažava suverenitet SRJ, odnosno Srbije. Taj dokument, međutim, Kosovo i Zapad uporno ignorišu.

"Sada imamo svet u kojem je većina država sa nacionalnim manjinama koje uvek mogu da podignu glavu i zatraže više nego što im se dozvoljava, a taj tzv. specijalni slučaj je put koji navodi na takvo jedno iskušenje i sve te zemlje su sada još više uverene da se ne sme dozvoliti da se takav slučaj oficijalizuje, apsolutizira i da postane međunarodno pravo. I to znaju pre svega Amerikanci koji su i roditelji tzv. države Kosovo", navodi on.

Nastavlja da, pošto vreme očigledno više ne radi za njih, žure da što pre završe tu priču.

"Zato i ti pokušaji da se Srbija na brzinu natera da u zamenu za Zajednicu srpskih opština da odrešene ruke Kosovu da uđe u UN. Zato su povećani pritisci, a mi, po meni, imamo neodložnu obavezu da nastavimo tamo gde smo stali i da tražimo povlačenje priznanja Kosova od svih, uključujući i od zapadnih sila. Taj proces otpriznavanja treba nastaviti energično i otvoreno jer je to legitimno pravo države da se brani od agresivnog nastojanja drugih zemalja da umanje njenu teritoriju za račun jedne nacionalne manjine. To nije povreda dobrih odnosa sa njima to je legitimno pravo koje je utemeljeno i u dokumentima Oebsa i Povelji UN", smatra Jovanović.

Podseća da je Srbija pristala da Vašingtonskim sporazumom, kao znak dobre volje da bi doprinela dobroj klimi u dijalogu, zaledi aktivnost na otpriznavanju Kosova.

"Međutim, nismo dobili nagradu za dobru volju koju smo pokazali. Naprotiv, dobili smo jedno neprincipijelno ubrzavanje dijaloga sa pretnjama i sa direktnim pozivom da možemo dobiti tu oslabljenu ZSO, ali pod uslovom da dignemo ruke od Kosova. Po meni, situacija je jasna, treba što pre da se okrenemo svojim principima i da potražimo prijatelje tamo gde postoje, ako ovi koji su do juče bili naši prijatelji to ne žele da budu", zaključuje Jovanović. 

Izvor: Kosovo online; Foto: T a n j u g