TV Most

U selu Dren, tik uz magistralni put Leposavić-Raška, porodica Jovanović je pre petnaest godina počela da uzgaja pčele. Krenuli su sa pet košnica, a danas se mogu pohvaliti sa njih 250 i nukleusima u četiri pčelinjaka, čije su košnice smeštene u četiri sela na različitim nadmorskim visinama. Članovi su i udruženja "Ibarski cvet". 

Na ovim prostorima je najzastupljeniji livadski med, retko se može javiti i bagremov, a svake treće, eventualno četvrte godine i šumski tamni med koji je jedan od najkvalitetnijih. Ljubav prema pčelama nasledili su, kaže Mirko Jovanović, od dede. 

"Verovatno se ljubav prema pčelarstvu nesvesno stvorila tih godina kada smo imali pet, šest košnica, koliko je tada deda imao. Nesvesno smo zavoleli pčele. Krenuli smo 2009.godine samo sa tri košnice, da probamo i da vidimo kako će nam to ići, a onda smo se jednostavno zaljubili. Iz godine u godinu smo ulagali sve više i više u pčelarstvo i došli smo do količine od oko 250 košnica, zajedno sa nukleusima", priča Jovanović. 

Kroz godine prioritet im je postala proizvodnja matica, dodaje on, a zatim med, matična mleč, propolis i mnogi drugi proizvodi. 

"Na tržištu ima puno vrsta košnica. Naravno, izbor pčelara je koju će košnicu da prihvati. Na našem terenu je najviše prihvaćena DB košnica i mislim, ako gledamo celu teritoriju opštine Leposavić, da je ovde više od 80 odsto pčelara sa tim košnicama. LR košnica je malo specifična za rad. Ona je, neko će da kaže profesionalna košnica i možda nije prilagođena amaterskom pčelarenju. Zato je i ne koriste u toj meri, ali mi je, naravno, koristimo jer nam ona služi za proizvodnju matica i matičnjaka i proizvodnju matične mleči. Ona je za tu delatnost fantastična", rekao je Jovanović. 

Kod pčela je, ističe Jovanović, najvažnije da ne budu u krvnom srodstvu, pa su zbog proizvodnje matica rasporedili košnice u četiri sela. 

"Imamo četiri pčelinjaka, jedan je u Jarinju, drugi u Kostinom Potoku, treći u Koporiću i ovaj četvrti ovde u selu Dren. To je glavni pčelinjak i ovde nam je oplodna stanica za matice. U sva četiri pčelinjaka mi u stvari čuvamo različitu krv pčela. Te pčele nisu u bliskom srodstvu", ističe Jovanović. 

Med je specifičan po tome gde se i na kojoj nadmorskoj visini nalaze košnice, objašnjava ovaj pčelar. Otuda i različita vrsta meda. 

"Sa različitih terena dobijamo i različite vrste meda. U selu Koporiću nadmorska visina je 800 metara, potpuno je drugačija vrsta meda iz Koporića, nego što je to ovde i u Jarinju, gde je praktično isti med jer je ista nadmorska visina. Glavna naša paša je livadski med, a vrlo retko uspemo da sakupimo bagremov, dok jednom u tri ili četiri godine dobijamo crni šumski med. Takvi medovi su vrsnog kvaliteta, paše su intenzivne. Zadnji put je 2021.godine zamedila šuma, a očekujemo to opet ove godine. Ako ne ove, biće do godine sto posto. One za izuzetno kratko vreme znaju da daju velike količine šumskog meda, po dva nastavka svaka košnica", kaže Jovanović. 

Navodi da pčelinje proizvode uglavnom prodaju na kućnom pragu i da je najvažnije poverenje između pčelara i kupca. 

"Ovde imamo vrsnih pčelara. Mi smo jedna teritorija koja je poznata po pčelarstvu. Imamo fantastičnu prirodu, imamo reke na sve strane, puno netaknute prirode, nemamo puno fabrika... Jedna čista sredina i mislim da je naš med odavde na daleko čuven. Plasira se prosto, na poverenje. Odnos pčelara i kupca je garancija u plasmanu dobrog meda, tako da nekako svi plasiramo na isti način, na kućnom pragu. Kupci nam dolaze za kupovinu meda i ostale pčelinje proizvode koje radimo. Proizvodnju matica i matičnog mleča radimo od kraja maja, kada je prva tura matica, pa do druge nedelje, drugog vikenda u avgustu. To je nekih dvanaest ili trinaest ciklusa koje odradimo. Izvadimo matične mleči solidnu količinu i to je to", dodaje Jovanović. 

Najteže je, ističe, manjim proizvođačima i za njih bi obezbeđeni plasman bio pravi vetar u leđa i podsticaj za veći rad u pčelinjacima. 

"Ovde kod nas ima puno ljudi koji nemaju veliku količinu proizvoda, a koji nemaju načina da plasiraju taj proizvod. Takva udruženja dala bi doprinos svakako, ne pričam samo o medu, već i o drugim poljoprivrednim proizvodima i kulturama gde bi oni kroz takvo udruženje to lepo mogli da plasiraju. Podrška u svakom slučaju, ali naravno i o uslovima, načinu poslovanja i ceni, to je nešto o čemu bi naknadno trebalo da se priča", kazao je Jovanović.

Izvor: Kosovo online; Foto: Kosovo online