TV Most

Povodom poruke Prištine da će, kada Kosovo postane punopravna članica Saveta Evrope, tužiti Srbiju zbog kako se navodi nedavanja informacija o nestalima, predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović poručio je danas da su takve izjave u najmanju ruku neodgovorne i da bi pitanje nestalih moglo da se reši ukoliko bi se obe strane pridržavale dogovorenih mehanizama i obaveza.

Odalović navodi da što se tiče Srbije, vrata za razgovor o nestalim licima su otvorena.

"Ne razumem baš takve najave gospodina Hotija, mislim da mandat koji imamo, i on i ja, daje dovoljno prostora kroz postojeće mehanizme da radimo i rešavamo ove probleme", rekao je Odalović za Kosovo onlajn.

Podsetio je da je formirana Radna grupa za rešavanje slučajeva nestalih pod mandatom specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN, a kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta.

Takođe, dodaje da se po pitanju nestalih održavaju i sastanci u okviru dijaloga u Briselu, gde je Srbija aktivna u potpunosti. Ocenio je da postoji dovoljno mehanizama kojima bi moglo da se reši pitanja nestalih, ističući da ne razume šta bi tom pitanju doprinelo članstvo Kosova u međunarodnim institucijama.

"Ne znam šta može više da se uradi sa bilo čime drugim, pogotovu tom avanturom međunarodne zajednice i Prištine da po svaku cenu i bez ikakvih kriterijuma i osnova Kosovo postane deo nekih međunarodnih institucija. Nije problem u Prištini, već je problemu u onima koji to prihvataju. Neko bi trebalo drugi da brine o tome da li Priština može da postane član i da li ispunjava uslove, kada oni koji treba da brinu o tome, o tome ne brinu. Kada se prekrši pravo, 'ne pravom', onda to ne može da ima nikakve ozbiljne posledice, niti ima dalekosežno bilo šta što bi moglo da ugrozi interese Srbije", poručio je Odalović.

Istakao je da veruje u rešavanje problema kroz razgovor i da bi Hoti trebalo da priča sa srpskom delegacijom o lokacijama, arhivama, radnim okvirima, ispunjenim i neispunjenim obavezama i jedne i druge strane. Prema njegovim rečima neophodno je da se strane vrate onome o čemu su razgovarale godinu dana u Briselu i održe samo jedan sastanak Radne grupe kako bi pitanje nestalih počelo da se rešava.

"Potrebno je da napravimo plan aktivnosti na terenu, one informacije i lokacije koje smo razmenili da proverimo. Priština je imala 11 zahteva za Batajnicu, Petrovo Selo, Perućac, Surdulicu, Kozarevo, Jalovište, Pazarsku Banju i sve lokacije koje oni pominju kao potencijalna mesta mi smo spremni da proverimo. Treba da verifikujemo to da bi nadležnim organima ostavili mogućnost da verifikuju to i izdaju određene naredbe da se prema njima postupa. Isto to očekujemo od druge strane, da se Budisavci, Lapušnik i Likovac i sva ona mesta koja smo mi istakli kao zahteve proverimo zajedno. Da vidimo šta je sa 300 tela u mrtvačnici u Prištini, da vidimo čija su to tela i zajedno - takav nam je mandat i okvir funkcionisanja", pojasnio je Odalović.

Nema razloga, zaključuje, da se mimo tog okvira bilo šta priča, pretpostavlja i traži s obzirom na to još uvek nsu ispunjene podrazumevane obaveze.

"Pronašli smo međunarodne arhive koje su veoma važne i sada treba da razmišljamo ko će koga da tuži, a za šta? Postoje nadležni organi koji se time bave i mi nemamo ni jedan problem i podržavamo svaku istragu koja se vodi za utvrđene ratne zločine i pogotovu posebno smo zainteresovani za istrage koje se vode za ratne zločine u kojima ima onih koji su nestali i koje tražimo, i Priština i Beograd. To je ono što cenim da je put, a sve ovo drugo je prazna priča bez dela i jedne aktivnostio koja bi porodicama i Albanaca i Srba mogla da vrati nadu", istakao je Odalović.

Kako kaže verovao je da će ekipe sa dolaskom lepog vremena biti na lokacijama i da će obavestiti porodice o planu rada i svim infomacijama. Međutim, primećuje da Priština "nabija glavu u pesak" i ne pominje postojeće dogovore, pa je, kako dodaje, "pričati o velikom temama" i tužbama je neodgovorno.

"Voleo bih da se mi prosto vratimo našim mandatima, ne trošimo mnogo vremena na ove druge teme i pokažemo odgovornost pred instituucijama koje su nas postavile i, pre svega, pred porodicama nestalih. Mi nemamo saradnju sa njima (Prištinom) ne znamo ako su nekoga identifilovali koga su indentifikovali, a imamo zajedničku konsolidovanu listu", ukazao je on.

Vrata Srbije, poručuje, otvorena su za saradnju i razgovor.

"Što se tiče Srbije kucaju na otvorena vrata. Mi smo spremni da po pravilima, onim koja smo dogovorili, za koja su garant međunarodne institucije, radimo. Mi sve odluke ne da poštujemo nego smo deo tog procesa, čak smo ušli zajedno u regionalni projekat u ukviru koga je Priština tretirana kao legalna institucija - Samit zemlja ZB, gde sve zemlje regiona imaju odgovorost da sarađuju u određenim oblastima", rekao je on.

Komentarišući zeleno svetlo koje je Politički komitet PSSE dao za članstvo Kosova u SE i obećanje da će postojati tela koja će kontrolisati situaciju na terenu i biti garant mira i zaštite prava Srba, Odalović je naglasio da on u poruke međunarodne zjednice i onih koji šalju takve poruke više ne veruje.

"I do sada su imali sve mehanizme, a srpski narod je iz dana u dan u sve težoj situaciji i sve ga je manje. Teror institucionalni koji se dešava na prostoru KiM od strane Aljbina Kurtija i njegovih institucija je nešto što već postoje mehanizmi da se to spreči. Tamo je Euleks, Kfor, UN, tamo je mnogo onih koji bi sutra u prepakovanom odelu, ukoliko bi nekim čudom Kosovo postalo članica SE, rekli 'e sad ćemo mi da se bavimo ovim'. Što se time ne bavite danas, što danas ne štitite ta prava srpskog naroda", objasnio je Odalović.

Nasilje Prištine, podseća, počelo je upadom specijalaca sa "dugim cevima" na sever Kosova, preko razaranja institucija do nelegitimnih izbora, koji su, konstatuje, bili "opšta lakrdija".

Ukazuje da Kurti i sada, raspisivanjem glasanja za smenu gradonačelnika, čini sve da se taj proce ne završi onako kako to očekuje srpska zajednica.

Dodaje da je situacija sa dinarom "posebna priča", kao i da i dalje traju hapšenja, optužnice i razne stvari kojima se narušavaju prava Srba na Kosovu.

"To je sve ono na čemu je međunarodna zajednica pala, potrošila je svoj kredit jer je to sve mogla da spreči. Ona ni jednom radnjom, ni jednim delom nije ništa sprečila. Govorili su da je legalno sve što Kurti radi. Čak su i izbori gde je 1.567 birača izabralo četiri gradonačelnika u opštinama gde ima 45.950 upisanih birača, za njih bili legalni", kazao je Odalović.

Konstatuje da bi sve bilo u redu kada bi međunarodna zajednica radila svoj posao i brinula o pravima Srba, ne tolerišući teror koji sprovodi Kurti.

"Tako da njihova očekivanja ili najave da će napraviti nove mehanizme i kontrolisati situaciju....neka hvala. Mi smo videli kako izleda njihova kontrola, videli smo kako izgleda Rezolucija 12 44, i kako izgleda Priština, Peć, Prizren, Uroševac, Mirtrovica, Gnjilane...Kako izgleda kada dođe 50.000 dobro naoružanih mirovnjaka da spreče nasilje i obezbede mir. A onda u njihovom prisustvu se desi da se protera 250.000 ljudi. Još 420 ljudi, mi danas tražimo, Srba i ostalih nealbanaca, koji su nestali posle 10. juna 1999. Da li to znači da ovom logikom mi treba da tužimo njih jer su oni odgovorni što su dozvolili da se ubijaju, proteruju i kidnapuju civili", rekao je Odalović.

Tužbe i prepirke, ukazuje, nisu put ka rešenju već da sve strane treba da rade zajedno ako hoće da grade zajedničku budućnost.

"Ako hoće da grade budućnost na Kosovu bez Srba upadaju u opasnu avanturu", upozorio je Odalović.

Izvor: Kosovo online