TV Most

Spomenik srpskim vojnicima palim u Prvom svetskom ratu više se ne nalazi na mestu gde je ranije stajao, na vojnom delu pravoslavnog groblja u Prištini, a novinar i književnik Živojin Rakočević ističe da je njegovo izmeštanje civilizacijski presedan zbog čega treba pokrenuti inicijativu da potomci onih koji su tu sahranjeni tuže sve, uključujući i ambasadore pred sudovima njihovih zemalja, za skrnavljenje groblja i memorijala iz Velikog rata.

Spomen-ploča podignuta u slavu srpskih junaka postradalih u periodu Balkanskih i Prvog svetskog rata, od 1912. do 1918, izmeštena je na vojnom delu pravoslavnog groblja u Prištini iz nepoznatog razloga i bez obeveštenja srpske zajednice i Eprhije raško-prizrenske. To je duboko lični čin skrnavljena i istovremeno pokušaj menjanja naše uloge u Velikom ratu.

„Mi sada shvatamo da je devastiran taj deo groblja i potpuno je neprimereno i necivilizacijski dirati bilo kakvo spomen obeležje kada oni, čije je to groblje, žive, pet kilometara dalje, potpuno neinformisani o radovima i proslavama. To je protiv volje svih koji dolaze na to groblje i čija je rodbina, čiji su preci, čiji su prijatelji tu sahranjeni. Na pet metara su, na deset metara su spomenici našim prijateljima i rođacima i niko nije našao za shodno da kaže, `smemo li mi da izvodimo radove, smemo li mi da pomeramo ploče, ko smo mi da na tuđem groblju držimo govore, sklapamo saveze, obnavljamo prijateljstva i da se ponašamo kao da se radi o jednom davno nestalom narodu`“, rekao je Rakočević.

On ističe da se Priština, ali i pojedini međunarodni predstavnici, ponašaju kao da Srbi ne postoje.

„Osnovni problem ovih proslava, taj sastanak pomirenja sukobljenih strana i svetskih ratova na našem groblju u Prištini je činjenica da oni misle da mi ne postojimo, oni se ponašaju kao da smo mi jedan davno nestali narod, Inke, Maje, kao da smo Vinčanska civilizacija i da su oni sada naslednici naših grobova, naših memorijala, naših sećanja, našeg bola, naše istorije, naše slave i našeg ponosa. Ne, oni nisu naslednici naših grobalja, oni nisu naslednici naše istorije, oni nisu naslednici naše kulturne baštine, oni nisu naslednici našeg sećanja. To je jedino i samo jedino naše grbolje“, istakao je Rakočević.

Civilizacijski je presedan da se tuđe groblje rekonstruiše i da se na njemu prave proslave, tvrdi Rakočević, a da, kako kaže, srpski narod to posmatra nemoćan da učini ništa.

„Suština Francuske inicijative bi trebalo da bude da vrate osam spomenika francuskim vojnicima koji su bili na starom groblju u Đakovici i da to bude memoerijal. I sa druge strane, ti grobovi su 1999. porušeni i odneti kamionom u doba kada je ovde šef Unmika bio Bernar Kušner. To su grobovi vojnika koji su pali za oslobođenje, ne Kosova, nego Srbije, jer oni nikada nisu ovde oslobađali Kosovo. Oni su ovde oslobađali staru Srbiju i Srbiju posle Prvog svetskog rata“, rekao je Rakočević.

Dodaje da je zastrašujuća činjenica da ambasadori dve najmoćnije zemlje Evrope „ne odustaju od skrnavljenja našeg memorijala“. 

„Trebalo bi pokrenuti inicijativu da potomci onih koji su tu sahranjeni tuže sve, uključujući i ambasadore pred sudovima njihovih zemalja, za skrnavljenje groblja i memorijala iz Velikog rata“, smatra Rakočević.

Izvor: Kosovo Onlajn