TV Most

Pre tačno 15 godina na Kosovu je počelo dvodnevno nasilje Albanaca nad Srbima, nazvano "Martovski pogrom", u kojem je ubijeno najmanje 19 osoba. Oko 1.000 ljudi je povređeno, proterano je oko 4.000 Srba, uništeno 800 srpskih kuća i zapaljeno vise od 35 crkava i manastira. Iako istraga nikada nije stigla do organizatora, iz međunarodnih misija već godinama nema ni glasa o eventualnim novim detaljima.

Većina raseljenih Srba iz Obilića, Uroševca, Prištine, Gnjilana i drugih gradova sa juga Kosova i Metohije utočište su pronašli na severu pokrajine, a mnogi  se i danas nalaze u centralnoj Srbiji.

Iz sela Svinjare nadomak Kosovske Mitrovice proterano je više od 600 Srba. U naselju Mali Zvečan,  gde su trajno zbrinuti , i danas   nakon 15 godina sa tugom se prisećaju svojih kuća i plodnih imanja koja su , pod naletom albanskih ekstremista, zauvek napuštena. 

17.mart iz godine u godinu ne oživljava samo gorko i tamno sećanje na srpsko stradanje i proživljenu patnju jednog hrišćanskog naroda, već te rane i danas neprebolno žive u duši svakog Srbina na Kosovu i Metohiji.

Zajedno sa svim Srbima, i Slobodan Tanić je marta 2004.godine sa porodicom morao da napusti svoje selo Svinjare. Porodica Tanić je učešće pronašla u naselju Mali Zvečan, deleći sudbinu svih raseljenih Srba iz Svinjara, koji su zbrinuti u ovom delu naselja u Zvečanu. Od tada do danas prošlo je puno godina. Pronašli su mir i spokoj, ali patnja za svojim ognjištem i dalje je prisutna. Slobodan je 2009. godine u svom dvorištu kalemio jabuku. Tanak prutić, nakon deset godina, izrastao je u veliko drvo. Kaže da ga ono baš uvek podseti kako vreme brzo i neumitno prolazi.

„To je teško. Zaboraviti se ne može.Nikad. Sve sam imao, sad nemam ništa. Pre nedelju dana sam bio na groblju u svom selu. Kuća je razrušena, tamo nema ništa“, kaže Slobodan Tanić.

"To je za mene kao kraj života. Ja sam svoje mesto napustio u kome su mi i otac, deda i pradeda živeli, a radio sam 30 godina u rudniku. Sve mi je uništeno i namam nade za povratak", Rekao je David Anđelković, raseljeno lice iz Svinjara.

Neke nevolje vreme učini lakšim, druge težim, a strašne slike martovskog pogroma žive su rane srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, iako i danas Srbi žive u strahu i svakodnevnoj neizvesnosti i potpunoj obespravljenosti, u njima živi i  nada da će neko novo vreme otvoriti i neke nove puteve za bolju i svetliju budućnost, makar za one generacije koje tek dolaze.

Izvor: TV Most