TV Most

U više mesta na Kosovu i Metohiji preostali Srbi i manji broj raseljenih obišli su, na Zadušnice, grobove pokojnika kako bi im odali poštu. Na grobljima porušeni spomenici i grobovi zarasli u korov i travu.

U gradskim sredinama južno od Ibra, na grobljima danas simboličan broj Srba, a u pojedinim mestima, kao u Đakovici, gotovo da ih nema. 

Malobrojni Srba koji su ostali da žive u Prištini, vernici iz okolnih sela i raseljeništva izašli su na grobove svojih pokojnika na najvećem pravoslavnom groblju na Kosovu i Metohiji –  Prištini.

"Zbog sveukupne situacije prinuđeni smo da u sve manjem broju dolazimo na KiM i posetimo grobove pokojnika", navodi Đurđa Drmončić.

Nebriga prema grobovima onih koji su živeli u Prištini vidljiva je na svakom mestu.

"Ogorčeni smo i pitamo se – koga su mrtvi uznemiravali? Kome su mrtvi protivurečili? Kome su mrtvi smetali? Ovako nešto nigde u svetu ne postoji osim ovde na prostoru KiM", ističe Drmončićeva.

Porodica Todorović iz Prištine koja je raseljena u selo Dobrotin došla je na grob sina.

"Nema natpisa na spomeniku i mi koji znamo gde nam je sahranjen sin nađemo grobno mesto ali oni koji hoće da ga posete ne mogu da ga nađu, sve je zaraslo u korov", objašnjava Todorovićeva.

Decenijama ista slika na srpskom pravoslavnom groblju u Prištini. Porušeni spomenici, groblje zaraslo u korov.  Otuda i poruka pravoslavnog sveštenika pošto lokalna samouprava očito odbija da očisti groblje.

"Apelujem na ljude čiji su preci ovde sahranjeni da dolaze i obalize njihova grobna mesta, očiste ih, kako bi to njihovo obeležje ostalo u Prištini i zapisano i vidljivo i u današnjem vremenu", poziva Saša Mitrović, prištinski pravoslavni paroh.

Da groblje može da bude uređeno, primer sa samog pravoslavnog groblja u Prištini. Na njemu je više obeležja o počivanju ostataka palih francuskih vojnika tokom prvog svetskog rata. Poslednjih meseci, taj deo groblja je uređen i ograđen.

Izvor: RTS