TV Most

U Velikom Rudaru kod Zvečana , uz litijsku službu obeležena je seoska slava, koju meštani ,  tradicionalno slave u petak uoči praznika Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, kako meštani kažu – molitvu.

Nije tek tako baš ovaj dan uzet za zavetni dan. Predanje kaže da je krajem XIX veka, tri godine zaredom na ovaj dan, selo zahvatao požar. Bogobojažljivi domaćini su u duhu svetosavlja, ovo stradanje shvatili kao poziv da se malo bolje zagledaju u nebo i još usrdnije mole Bogu za milost. Od 1891. do danas, ne propuštaju da se  ovim povodom okupe, pomole, prođu u litiji oko njihove Crkvine  i provesele jer su poruku dobro protumačili. Od kako se počelo sa ovom praksom, u selu požara nije bilo.

„To je blagoslov, jer ovaj narod nije zaboravio Gospoda Isusa Hrista, svoju veru i svake godine se na ovoj staroj Crkvini okupimo, priredimo litiju i prerežemo slavski kolač“ rekao je čestitajući slavu paroh zvečanski, protojerej stavrofor Bogomir Stević. On je podsetio da je takozvana Crkvina, tj. mesto starog rudaračkog hrama, počelo da se obnavlja zahvaljujući ljudima dobre volje.

„Nije Veliko Rudare veliko samo zato što mu tako kaže ime. Ono je veliko jer su tu ljudi velikog srca i velike ljubavi, i neko samo treba da pokrene ove dobre ljude da se ovaj sveti hram obnovi“ rekao je Stević.

I narod se pokrenuo. Hram je obnovljen i potpuno spreman da liturgijski zaživi što bi trebalo da se dogodi u bliskoj budućnosti, moguće je čak i do kraja ove godine.

Prota Bogomir je podsetio da je jedan od najvećih donatora obnove ove svetinje predsednik Privremenog organa Opštine Zvečan Ivan Todosijević, koji je nedavno osuđen na dve godine zatvora zbog govora o Račku.

"Velika nam je čast što smo ove godine domaćini, decenijama se slavi ova slava", rekao je Nikola Vukašinović, domaćin slave.

Prema rečima drugog domaćina , Srećka Vitkovića, molitva je formirana 1891. godine.

„Od tada svaka porodica u ovom selu uzima kolač, za zdravlje porodice i sela“, rekao je Vitković.

Inače, za ovaj dan se vezuje jedan neobičan i samo za Rudare svojstven običaj. Kada krenu „na Crkvinu“, domaćini sa sobom iz svog doma ponesu poslužavnik  lepo okićen cvećem, i na njemu malo brašna. Ponekad se tu nađe i ulje ili so. Pošto se ovi simboli ljudskog opstanka ali i skromnosti težačkog života osveštaju, odnose se nazad u domove i koriste u veri da će porodica cele godine biti zdrava i napredna.

Nakon što obave sve crkvene obrede, meštani se okupljaju za raskošnom trpezom, koja je uvek posna. I to poštuju bez odstupanja. Znaju ovi dobri ljudi za onu narodnu: „Pametnom jednom reći – dosta je“, a njihovo lepo selo tri puta je gorelo.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica, TV Most