TV Most

Proširenje BRIKS-a najavljuje jačanje snage tog bloka na globalnom jugu i povećanje svog ekonomskog i političkog uticaja na svetskoj sceni, čime će biti uspostavljena prava protivteža G7, kojom dominira Zapad, ocenio je novinar Dragan Bisenić, posle saopštenja BRIKS-a da će se Iran, Saudijska Arabija, Egipat, Etiopija, Argentina i Ujedinjeni Arapski Emirati zvanično pridružiti bloku pet velikih ekonomija u usponu 1. januara 2024. godine.

On podseća i da su još 23 države bile zainteresovane za pridruživanje grupi, čime će, kako je ocenio, jačati "srednje sile" i time stvoriti novu podelu sveta.

U autorskom tekstu za T a n j u g Bisenić piše:

Svetski poredak kojim dominira jedna supersila, SAD, bledi kako se svet vraća u stariju eru u kojoj se savezi biraju između mnoštva opcija, a nisu diktirani odozgo prema dole od strane supersila, kao što je to bilo tokom Hladnog rata. 

Nova multipolarna era će stoga verovatno biti okarakterisana kao era jačanja “srednjih sila” kao što su Saudijska Arabija, Indija i Nemačka, sa mogućnošću da iskoriste prednosti saradnje sa Amerikom, Kinom i svakom drugom nacijom. 

Multipolarni svet, neće biti formula “nesvrstanih”, već više pokret “višesvrstanih“ u kome će “nesvrstanost 2.0” biti stvarna osnova. 

Sukob u Ukrajini i masovno odbijanje država globalnog juga i “trećeg sveta” da stanu na istu stranu sa zapadnim silama, stvorio je do sada nepoznate pukotine u zapadnim koncepcijama globalnog poretka. Odjednom se uvidelo koliko je, recimo, važna Afrika, ali to je toliko zakasnelo saznanje, ubrzano nizom antizapadnih vojnih udara, od kojih poslednji u Nigeru, stoji pred mogućnošću panafričkog rata.    

Grupacija BRIKS-a, predstavlja novu strukturu u razvoju na mnogo načina. Grupacija nastoji, u osnovi, da promeni ekonomske odnose u svoju korist i udalji se od onoga što se doživljava kao “naslagani špil karata” u korist Zapada. 

I interesovanje za grupu raste, jer neprestano raste broj država koje traže uključivanje u grupu. Da su se, recimo, pridružile sve 23 zemlje koje su bile kandidati, alijansa BRIKS-a bi činila 45 odsto globalne ekonomije.

Iako se to nije dogodilo, grupa ipak odražava realnost nadolazećeg doba, gde će se, nasuprot zapadnom, pojaviti blok nacija koje su u mnogočemu sposobne da mu pariraju. 

U pozadini, SAD i Kina će nastaviti da se bore za uticaj, dok će srednje sile koje su u skladu sa tim, imati koristi.

Već duže vreme G7, koju čine Sjedinjene Države, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Francuska, Italija i Japan, ima kontrolu nad globalnim ekonomskim upravljanjem i donošenjem odluka. 

Međutim, kako su zemlje BRIKS-a doživele brz ekonomski rast i razvoj, njihov kolektivni uticaj i ambicije počele su da rastu. 

Napredak koji je postignut na samitu možda i nije tako veliki kao što se očekivalo, ali nema sumnje da je ova grupacija veoma različitih zemalja i ekonomija uspela da se afirmiše u međunarodnoj sferi i da predstavlja ozbiljne izazove. 

Usred svih sumnji u globalizaciju, BRIKS daje novi zamah globalnom upravljanju i multilateralizmu, pojavljujući se na paradoksalan način kao čuvar dostignuća globalizacije, ali drugačije globalizacije koja a priori naglašava svoju policentričnu prirodu. 

Spektakularni ekonomski uspon Kine je preoblikovao globalnu trgovinu, investicije i lance snabdevanja.

Proizvodna sposobnost zemlje, ogromno potrošačko tržište i rast vođen inovacijama, doveli su je u prvi plan globalne ekonomije. Dok je Indija još nekoliko koraka iza, njena ogromna populacija i užurbana tehnološka industrija dobro je pozicioniraju da postane druga ekonomska supersila bloka. 

Rusija, Brazil i Južna Afrika takođe na svoj način, resursima, veličinom, spoljnom politikom, daju doprinos učvršćivanju ovog bloka. 

Dok se tradicionalne svemirske supersile, Amerika i Rusija, muče u svojim novim kosmičkim programima, Indija uspeva. Uspeh u svemirskim putovanjima je samo jedan od pokazatelja koji potvrđuje brzi uspon Indije kao svetske sile: sa bruto društvenim proizvodom od 3,38 biliona dolara u 2022. godini, Indija je već peta po veličini svetska ekonomija i predviđa se da će već 2030. postati treća najveća ekonomija u svetu. 

Članice G7 pokazuju uvažavanje prema unutrašnjem razvoju Indije koji sada ocenjuju kao “konsolidaciju demokratskih institucija i prava” koje podstiču rast i razvoj, pa se pojavljuju predlozi da se G7 proširi Indijom, pa da se stvori nova G8 najvećih svetskih ekonomija. 

To su, međutim, zakasnele ideje. Indija čvrsto stoji u BRIKS-u u kojem je prevazišla svoje rezerve o proširenju inicijalne grupe od 5 članica. 

Najveću pažnju već duže vreme izazivaju nastojanja grupe da stvori alternativne finansijske uslove za izbegavanje negativnih posledica položaja dolara kao svetske valute na vlastite ekonomije. 

To je proces koji se naziva “dedolarizacijom”. Dolar je izgubio ili je bio u procesu gubitka svog mesta kao najboljeg izbora u svetskoj trgovini i finansijama, često se sugeriše uz prognoze da je neminovna bliska smrt američkog dolara na globalnoj sceni. 

Ovaj scenario zasniva se na činjenici da je, nakon Drugog svetskog rata, američki bruto domaći proizvod činio skoro polovinu svetskog BDP-a, što je bila situacija koja je američki dolar postavila kao glavnu valutu globalne razmene, centar vrednosti i obračunsku jedinicu. 

Američka ekonomija više nije tako dominantna kao što je bila, automatski stvara uslove za okončanje vladavine američkog dolara. 

Uz stvaranje i razvoj vlastite razvojne banke, usvojeno je da se do sledećeg samita razrade modeli alternative dolaru. 

Ovih pet zemalja BRIKS-a nadmašile su G7 po svom kombinovanom drušvenom proizvodu još u 2020. kada se meri po paritetu kupovne moći, odnosno prilagođeno razlikama u kupovnoj moći, a sa novim članicama, sama ima već 37 odsto. 

Novi blok će predstavljati otprilike 46 odsto svetske populacije, činiće 29 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda u nominalnom smislu. 

Zanimljivo je da nove članice za sada ne menjaju previše postojeće odnose ni u jednoj kategoriji, pošto će novim BRIKS-om i dalje dominirati Kina i Indija, kako po broju stanovnika, tako i po veličini ekonomije. 

Zajedno, šest novih članica će činiti otprilike 10 odsto ukupnog BDP-a grupe, pošto je Saudijska Arabija jedina ekonomija od triliona dolara među novim članicama.

Kako se Rijad, Abu Dabi, Kairo, Alžir i drugi okreću ka istoku, uključujući i Rusiju, nastaje ozbiljan problem za ekonomije G7. 

Uključivanje u sastav novih članica omogućiće zemljama BRIKS-a da kontrolišu 60 odsto svetskih energetskih rezervi i proizvodnje. 

Integracija Severne Afrike i Bliskog istoka u BRIKS+, na čelu sa Pekingom i Moskvom, povećava taj pritisak.

„Delili smo našu viziju BRIKS-a kao prioritet potreba i briga naroda globalnog juga. To uključuje potrebu za korisnim ekonomskim rastom, održivim razvojem i reformom multilateralnih sistema“, rekao je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa na brifingu za novinare najavljujući rezultate samita. 

Takođe je istakao da je prijem šest novih članica samo početak procesa proširenja bloka. 

„Kao pet zemalja BRIKS-a, postigli smo dogovor o vodećim principima, standardima, kriterijumima i procedurama procesa proširenja BRIKS-a, o čemu se već duže vreme raspravlja. Imamo konsenzus o prvoj fazi ovog procesa proširenja, a sledeće faze će uslediti”, obećao je južnoafrički predsednik.

Zemlje u razvoju sada znaju da se mogu obratiti instituciji koja nije Svetska banka ili Međunarodni monetarni fond za finansiranje svog razvoja. 

Sa zapadne tačke gledišta, prvi zaključak i zabrinutost da će ovaj konkretni samit postati geopolitička prekretnica sa pojavom pluralističke, otvoreno antizapadne konfederacije, bili su uveliko preuveličani. 

Sve članice su se izjasnile da nije u pitanju nikakva antizapadna konfederacija, niti je antizapadnjaštvo osnova na kojoj se obezbeđuje članstvo. 

Čak je i precizirano da i zapadne države mogu da postanu članice BRIKs-a, ukoliko se odreknu primene ekonomskih sankacija. 

To je izjavio ruski zvaničnik Sergej Rjabkov, istovremeno najavljujući jednogodišnje rusko predsedavanje grupom i samit sledeće godine, koji će biti održan u Kazanju, u Rusiji. 

Biće to širi geopolitički izazov, imajući u vidu nepoznanice koje postoje u ukrajinskom sukobu. 

Izvor: T a n j u g; Foto: RTV

BRIKSG7Bisenić