:

:

TV Most

Foto: Rojters

clock

Septembar 26, 2022   9:35

0

164

Generalna konferencija IAEA u vreme novih nuklearnih pretnji

U bečkom sedištu UN danas počinje Generalna konferencija Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koja se održava u vreme kada se mnoge zemlje, zbog energetske krize, odlučuju da produže rok rada svojih nuklearnih elekrana, ali i novih nuklearnih pretnji.

Predstavnici iz 175 država članice do 30.septembra, u okviru 66. Generalne konferencije, posvetiće se širokom spektru tema.

Tako će biti razmotren izveštaj za prošlu godinu, ali vodiće se i razgovori o budžetu za 2023. sa ciljem jačanja aktivnosti vezanih za nuklearnu nauku, tehnologiju.

Biće reči o jačanju efektivnosti i poboljšanju rada agencije u oblasti nuklearne bezbednosti i nuklearnih aktivnosti.

Kada je reč o nuklearnoj bezbednosti biće fokus na Ukrajini, ali i na Bliskom istoku i u Severnoj Koreji.

Konferenciju će otvoriti generalni direktor IAEA Rafael Mariano Grosi, koji je nedavno ukazao da agencija svetske organizacije pokriva brojne oblasti od klimatskih promena, do bezbednosti namirnica.

On će prisutnima podneti izveštaj o radu i postignućima IAEA u protekloj godini.

U okviru Generalne konferencije IAEA, u sedištu UN u Beču, biće održano mnoštvo događaja, među kojima i otvaranje izložbi.

Tako će potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture Maja Gojković otvoriti izložbu „Nikola Tesla - ključni doprinos energetici“.

IAEA služi kao međuvladin forum za naučnu i tehničku saradnju u miroljubivom korišćenju nuklearne tehnologije i nuklearne energije širom sveta.

Projekti organizacije podstiču razvoj miroljubivih primena nuklearne energije, nauke i tehnologije, te nude međunarodne mere zaštite protiv zloupotrebe nuklearne tehnologije i njenog otpada.

Dodatno, provode mere nuklearne zaštite i sigurnosne standarde i njihovu primenu.

Nakon granatiranja nuklearne elektrane u Zaporožju, ekspertski tim IAEA obišao je nuklearku i analizirao stanje.

Takođe prati i da se nuklearna energija ne koristi u vojne svrhe.

Blinken: Bili smo u kontaktu sa Rusijom zbog pretnji nuklearnim  oružjem

Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da je Vašington bio u direktnom kontaktu sa Moskvom zbog pretnji upotrebe nuklearnog oružja.

"Da, bili smo u kontaktu. Veoma je važno da Moskva čuje od nas i zna od nas da bi posledice bile užasne. I mi smo to vrlo jasno rekli", rekao je Blinken u intervjuu za Si-Bi-Es, odgovarajući na pitanje da li su SAD bile u kontaktu sa Rusijom zbog pretnji nuklearnim ratom.

Kako je rekao Blinken, Kremlj ima nuklearni "lanac komandovanja", ali je i neizvesno da li bi iko rekao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu "ne" ukoliko on odluči da upotrebi nuklearno oružje.

Američki državni sekretar je odbio da podeli detalje o tome kako će SAD reagovati na eventualnu upotrebu nuklearnog oružja, ali je rekao da administracija ima plan.

"Predsednik Bajden je odlučan da, pošto činimo sve što možemo da pomognemo Ukrajincima da se brane, kao što činimo sve što možemo da okupimo druge zemlje da izvrše pritisak na Rusiju, da ovaj rat ne bude proširen", rekao je Blinken u odgovoru na pitanje da li je to plan koji bi sprečio Treći svetski rat.

Putin je prošle nedelje naredio delimičnu mobilizaciju, zapretio upotrebnom nuklearnog oružja i u obraćanju narodu poručio da je Zapad naklonjen uništavanju ruske otadžbine.

Blinken je rekao da je Putinova retorika neodgovorna i dodao da su SAD izrazile zabrinutost Rusiji zbog njenih pretnji. 

Američki general: Ne verujem da će Putin koristiti nuklearno oružje

Bivši glavnokomandujući kopnenim snagama SAD u Evropi, američki general Ben Hodžes, ne veruje da će ruski predsednik Vladimir Putin, i pored iznetih pretnji, koristiti nuklearo naoružanje.

"Nuklearni udar Putinu ne bi doneo nikakvu neposrednu vojnu korist", istakao je Hodžes u intervjuu bečkom nedeljniku "Profil".

Prema njegovim rečima, Rusija bi samo pretrpela negativne posledice - od kontraudara do opšte osude.

Hodžes je kazao da bi nuklearni udar učinuo nemogućim da se SAD drže dalje od rata u Ukrajini.

"SAD bi morale vojno da reaguju, jer Bela kuća zna da Kina, Iran, Severna Koreja i drugi jasno analiziraju kako se Vašington ponaša. A to neće, najverovatnije, biti nuklearni udar, već konvencionalni kontraudar", smatra on.

On bi, kaže, preporučio delovanje protiv ruske crnomorske flote.

Vezano za delimičnu mobilizaciju, koja je pokrenuta u Rusiji, Hodžes ističe da vojnici plaćaju cenu kada je viša hijerarhija korumpirana, kada nedostaju i ulepšavaju se izveštaji o greškama, kvalitetu i resursama.

"Mogu vam reći šta se trenutno događa. Pojedini ljudi, koji imaju nalog da pronađu 300.000 novih vojnika postaće veoma bogati, jer će mnogi pokušati da se novcem oslobode obaveze. To je stara ruska praksa", smatra američki general.

Što se daljeg toka rata u Ukrajini tiče, kaže da polazi od toga da će Ukrajina do kraja godine uspeti da potisne ruske snage do one linije na kojoj su bile pre 24.februara.

"Sredinom iduće godine će ukrajinski vojnici biti na Krimu", uveren je Hodžes.

Izvor: T a n j u g

IAEAnuklearno oružjeRusejaEntoni BlinkenSAD
0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva