TV Most

Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da je u Evropskoj uniji primetio dosta zainteresovanosti za Srbiju, ali ne mnogo za probleme Srbije.

On je to rekao u intervjuu za T a n j u g na pitanje da li misli da ti sporazumi treba da postanu deo Poglavlja 35, odnosno da se menjaju pravila za pristupanje Srbije Evropskoj uniji i pojasnio da kada Srbija napreduje, odnosno dok EU ozbiljno posmatra proširenje i različite faze proširenja, počevši od ideje jedinstvenog tržišta, žele da se uvere da su zemlje koje su zainteresovane da nastave sa ovim procesom, zemlje koje su u stanju da stave na stranu ili ostave iza sebe neke od ovih teških problema.

"Dakle, mislim da pitanje člana 35, opet, ne želim da ulazim u sve ove stvari. Ovo je zaista tema za Evropsku uniju, a ne za Sjedinjene Američke Države, ali mislim da je argument, hajde da vidimo da li može da dođe do zajedničkog razumevanja da kada postanete član, to postanete nakon što ste rešili neke probleme. Dakle, to je pitanje, kako Srbija može da pokaže da je, kroz proces normalizacije rešila ove probleme i da zbog toga može da napreduje sa članstvom u Evropskoj uniji", rekao je Hil.

On je dodao i da misli da postoje simpatije prema Srbima koji žive na severu Kosova, zbog čega smatra da je pitanje Zajednice srpskih opština od suštinske važnosti za postizanje dogovora.

"Dakle, to je na stolu. I mislim da ljudi razumeju da to mora da se reši i da mora da se dođe do dogovora po ovom pitanju. Slično tome, mislim da Kosovo ima neka očekivanja u smislu da sada mogu zatražiti članstvo u različitim međunarodnim organizacijama. Opet, to je na stolu. Mislim da najviše od svega, ako ste u Evropi i posmatrate ovakve probleme, probleme na drugim mestima, želite da vidite da postoji neki zalet i kretanje ka rešenju", rekao je Hil.

Dodaje da zapad želi da vidi da ljudi razumeju da ne bi trebalo da oklevaju da neprestano razgovaraju jedni sa drugima, ali da je potrebno da razumeju da ne mogu očekivati da ih Evropa primi kao članove dok se ne pozabave ovim problemima.

"Zato se nadam da će 2024. biti godina u kojoj ćemo videti pravi napredak", istakao je američki diplomata.

Prema njegovim rečima normalizacija odnosa Beograda i Prištine znači prihvatanje međusobnih dokumenata, da se granica pretvara u nešto što spaja, a ne u nešto što razdvaja, kao i da znači da treba da pokušamo da smanjimo tenzije i pokušamo da nastavimo sa nekom vrstom normalnog odnosa.

On je za T a n j u g rekao da je svestan da se pitanje priznanja često pominje, ali da je ono što je na stolu, i što je na stolu od kada su se Francuzi i Nemci zaista uključili u proces, jeste da samo dođe do normalizacije onoga što se dešava.

"Danas, ljudi često koriste latinske reči ispred reči priznanje, ali hajde da se držimo onoga što ovo zaista jeste, normalizacija dokumenata. To je odnos koji se ne odlikuje napetošću i svakodnevnim problemima. Takođe podrazumeva neke veoma važne elemente koji će uticati na živote ljudi na severu Kosova, poput Zajednice srpskih opština", rekao je on.

Na pitanje da li će se od Beograda i Prištine, zbog izbora naredne godine u EU i SAD zahtevati ubrzanje sprovođenja, Hil kaže da je teško zamisliti situaciju u kojoj bi se od njih tražilo da uspore i dodao da se nikada nije susreo sa tako sporim procesom.

"Pretpostavljam da možete posmatrati puža na trotoaru i reći da je to prilično sporo. I to poprilično dobro sumira ovaj proces, koji je bio tako spor u poslednjih 10 godina. Dakle, da, mislim da postoji nada da ljudi mogu da shvate da je vreme da se krene napred. I mislim da je tako i na Kosovu i u Srbiji. I kao što vaše pitanje sugeriše, živimo u teškom periodu. Imamo ogroman problem u Ukrajini. To kažem zbog agresije Rusije na njenog suseda, Ukrajinu, imamo i ogroman problem na Bliskom istoku. Mislim da postoji dovoljno kapaciteta, mislim da postoji dovoljno energije i interesovanja za rešavanje problema Balkana. A ovo je svakako jedan od njih, jedan od glavnih", rekao je on.

Pojašnjava da ljudi sada zaista očekuju rešavanje ovog problema, bar da se dođe do neke vrste normalizovanog okvira, i očekuju da dođe do ubrzanja tempa.

"Jer sada postoji nešto na kraju ovog procesa. A mislim da je to činjenica da je pitanje članstva sada mogućnost. To je nešto što ljudi mogu da vide na neki način. I dok ovaj proces napreduje, potrebno je da se ljudi pozabave ovim problemima", rekao je američki ambasador.

Na pitanje koliko ima razumevanja u Briselu za poziciju Srbije po pitanju sankcija Rusiji, on je rekao da je Srbija na pravom putu sa Ukrajinom, ali kada se radi o Evropskoj uniji, koja ima 27 članica, sve te članice, ma koliko male, ma koliko velike, treba da se slože oko zajedničke spoljne politike, što je ključni sastojak za Evropsku uniju.

"Dakle, kao američki diplomata, neću da kažem Evropskoj uniji, o, ne brinite za Srbiju, oni već rade neke dobre stvari kada se radi o Ukrajini. Evropska unija ima očekivanja od članica i države koji žele da budu članice zaista treba da se orijentišu u skladu sa tim očekivanjima. Tako da ne želim da se mešam u odnos između Srbije i Evropske unije. Mislim da ono što je Evropska unija učinila u smislu definisanja nekih zajedničkih standarda, zajedničke bezbednosne politike, važi i za male zemlje poput Luksemburga, ali i za velike zemlje poput Nemačke. Nekako su uspeli da se slože oko toga", rekao je Hil.

Istakao je da se nada da Srbija može da postupa na način koji je vodi ka eventualnom članstvu.

"Gledajući stvari iz perspektive Srbije, razumem da postoji stav da ćete morati da radite sve na način na koji to rade i svi ostali. Mislim da je Evropska unija prilično široka platforma koja omogućava zemljama da budu ono što jesu i da imaju svoje interese, ali postoje određene stvari oko kojih traže usaglašenost", rekao je Hil.

Govoreći o pomoći na koju Srbija može da računa od strane SAD na evropskom putu Hil naglašava da sada postoji za proširenje, ali da to nije lako jer EU ima 27 članica koje moraju da se usaglase po pitanju proširenja, što nije jednostavno.

"Ali osećam da zapravo postoji volja da se ovo postigne. Međutim, mislim da postoji još jedna stvar, očekuju da zemlje koje pristupaju uniji, nakon što obećaju da će ispuniti X, Y i Z, zaista ispune ta obećanja. Dakle, taj odnos će biti dvosmeran. A šta Sjedinjene Američke Države mogu da urade? Mislim da veći deo onoga što Srbija treba da uradi jeste da podrži članstvo u Evropskoj uniji. Ali čak i da Evropska unija ne postoji, mislim da bi mnoge od ovih stvari ionako trebalo sprovesti, bilo da je u pitanju vladavina prava ili neko drugo pitanje, i mi smo spremni da pomognemo Srbiji. Mislim da su to sve stvari koje su u interesu Srbije i mi verujemo u te stvari i želimo da pomognemo Srbiji", rekao je on.

Na pitanje da li SAD, uzimajući u obzir uticaj koji imaju, mogu postati najbolji ambasador Srbije u Briselu Hil kaže da je Srbija veoma sposoban diplomata, da ne sumnjam da može da predstavlja sebe, ali da je važno imati prijatelje i partnere.

"Važno je imati druge zemlje koje stvari vide onako kako ih vi vidite. Nije zabavno biti sam. Nije zabavno konstantno govoriti da se razlikujete od svih ostalih. Dakle, mislim da je u interesu Srbije da izađe van svog okvira i pronađe te partnere i pronađe te zemlje koje mogu da pokažu malo empatije, dozu razumevanja za ono kroz šta Srbija prolazi. Mi se trudimo da budemo jedna od tih zemalja, ali ima još mnogo drugih. Dakle, mislim da će na srpskoj diplomatiji biti da identifikuje ove prijatelje i drži ih blizu", zaključio je Hil.

Izvor: T a n j u g; Foto: T a n j u g