TV Most

Srbi raseljeni iz Đakovice prisustvovali su danas obeležavanju hramovne slave u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice i tom prilikom poručili da su im, iako već godinama nisu na svojim ognjištima, u ovom gradu ostali i srce i duša.

Oko 50 vernika, najviše raseljenih iz Đakovice, došlo je danas da, bar nakratko, budu u svom gradu odakle su 1999. godine proterani.

Nekadašnja žiteljka Đakovice Snežana Kostić Savić posle 24 godine prvi put se osmelila da dođe u svoj grad. 

"Mnogo mi je teško, nisam znala kako ću se osećati dok nisam ušla u portu crkve. Ovde sam provela detinjstvo, ovo nam je bila druga kuća. Kao da sam u nekom drugom gradu, ali ovo mesto je meni sve", kazala je Snežana koja sada živi u Beogradu, dodajući da se ne oseća poželjno u Đakovici.

Za razliku od Snežane, Petronela Tomić dolazi češće.

"To je moje rodno mesto. Inače, sam živela u ovoj ulici, zajedno sa Snežanom. Ne znam šta da vam kažem, jako teško podnosim, živela sam u ulici koje više nema, nekada sam se igrala ovde, bilo je lepo, sada živim u Beogradu, ali nije to to, duša nam je ostala ovde, srce nam je ostalo ovde, grobovi najbližih ostali su ovde. Dolazim ovde zahvaljujući ljudima koji organizuju dolazak", kazala je kroz suze Tomić.

Foto; Kosovo onlajn

U Đakovici je nekada živelo 12.500 Srba. Sada crkvu Uspenja Presvete Bogorodice čuvaju dve monahinje, dok je jedina Srpkinja u gradu Dragica Gašić koja se pre dve godine vratila u svoj stan. 

Kako Gašić ističe, u stanu od 54 kvadrata, društvo joj pravi strah.

"Nije baš svejedno da se ovde živi, želja je bila takva, sve je to bilo jače od mene. Ne mogu da ne budem ovde. Da se živi je teško, nemaš sa kim da pričaš, komšije neće da razgovaraju. Pokušali su da mi otvore vrata, penju mi se na terasu, već tri puta, ja zaspim i ne čujem, ali vidim počupano cveće", kaže Gašić.

Nju u Đakovici niko ne čuva. Policijsku pratnju nema od januara, a ponekad je obiđu pripadnici Kfor i OEBS.

Međutim, ne planira da ode odatle.

"Planiram da ostanem. Moj život, nema šta da gledam dalje, nemam želju da se vratim u centralnu Srbiju", rekla je Gašić.

Liturgiji u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice prisustvovala je pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić iz sektora za saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom i brigu o kulturnom nasleđu, koja je poručila da je za nju blagost dočekati ovaj praznik u Đakovici, "u srcu Srbije".

Foto> Kosovo onlajn

"Prema turskom popisu iz 1485. godine u Jakovovoj Đakovici, po kome je dobila ime, samo su dve porodice bile nepoznatog porekla, ostalo stanovništvo su činili čestiti, časni, herojski Đakovčani. Danas je Đakovica obesrbljen grad, zabranjen za one koji su ga stvarali i gradili. Ali ono što želim da poručim našim Đakovčanima, to je da su grobovi njihovih predaka izvorište njihovog viševekovnog postojanja, a ova današnja liturgija izvorište našeg trajanja. Kada je poslednji Srbin napustio Đakovicu naše monahinje su se vratile da založe i održe vatru vere na ognjištu ovog hrama. Okružene zidovima ne dozvoljavaju da zidovi okruže njihovu ljubav prema ljudima i Bogu", rekla je Parlić.

Liturgiju su u služili otac Petar iz Visokih Dečana i jeromonah Isidor, zamenik rektora Prizrenske bogoslovije.

"Ima li šta lepše, iskrenije, očiglednije, nego ovde u Đakovici reći da slavimo život, i samo život. Svedočanstvo tome je ova sveta obitelj, ove sestre, sa mati igumanijom, koje se ovde trude, koje ove mesto, ne mislim samo na portu ovoga hrama, već na ceo grad, svojom molitvom, trudom, podvigom, osvećuju, i na sve one koji žive ovde, ma ko oni bili, prizivaju blagodat, milost i mir od Boga", kazao je u besedi jeromonah Isidor.

Praznik Velika Gospojina obeležen je danas pred oko nekoliko stotine vernika i u Gračanici.

Izvor: Kosovo online; Foto; Kosovo online