TV Most

Nacionalni praznici na simboličkom nivou opisuju karakter jednog naroda, u tom smislu je naš Dan državnosti višestruko važan i narativan praznik, jer su naši preci najpre na Sretenje 1804. godine podigli ustanak protiv Turaka, a onda na isti dan 1835. godine doneli prvi Ustav, ističe ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

U autorskom tekstu za "Kurir", Selaković navodi da je na taj način Srbija za samo tri decenije, od pogranične provincije Otomanskog carstva postala samostalna država sa najnaprednijim ustavno-pravnim osnovama.

"Teško je danas, kada nam je naša državnost podrazumevana tekovina, da shvatimo kako su se naši preci vekovima osećali bez države i da pojmimo snagu njihove čežnje za slobodom i samostalnošću", naveo je Selaković.

Kaže da makar na ovaj veliki praznik, prisećajući se svih onih koji su svoje živote položili za Srbiju, moramo da se setimo da brojem mali, ali delima veliki narodi, poput našeg, svoju slobodu i samostalnost neprestano moraju da potvrđuju i da se za njih svakoga dana bore.

Selaković naglašava i da Sretenje u fokus stavlja i naše centralno nacionalno pitanje, a je Kosovo i Metohija.

"Ako možemo da pokušamo da rekonstruišemo šta je moglo biti etičko težište ustaničkog pokreta 1804. godine, jedini moguć odgovor je da je to sećanje na našu srednjovekovnu državnost i Kosovsku bitku kao prelomni trenutak naše istorije", istakao je Selaković.

Navodi da su se upravo i Karađorđevi ustanci snagom i verom za pobedom "napajali" sa kosovskog izvora, rešeni da obnove ono što je na Kosovu izgubljeno.

"Stoga je i danas važno da gledajući u budućnost, u ono što želimo da postanemo, ni trenutka iz vida ne izgubimo svoju prošlost, jer nemam oni boljih ni čvršćih temalja od pradedovskih", poručio je Selaković.

Naglašava da su u ključnim ličnostima toga vremena, Karađorđu i Milošu Obrenoviću, personifikovane dve državotvorne koncepcije.

Prva je, navodi, borbenost i spremnost da se za državu bije oružjem, a druga je, otelotvorena u Milošu, političko-diplomatska.

Selaković dodaje da su se oba principa smenjivala kroz naredna dva veka naše istorije.

"I jedan i drugi princip su legitimne državotvorne opcije, ali danas, posle niza velikih nacionalnih pogibija i stradanja u borbi za državu, baštinimo, pre svega, ovaj Milošev princip, jer Srbija za svoje mesto u Evropi i svetu u ova vremena mora da se bori mudrošću, strpljenjem i strateškim planiranjem", zaključio je Selaković.

Izvor: Танјуг