TV Most

Put napred je Dijalog koji vodi Evropska unija. Započinjanje prikupljanja potpisa potrebnih za peticije za opoziv gradonačelnika predstavljalo bi važan signal i garanciju da se više neće ponoviti bojkot aprilskih izbora, ali istovremeno, EU nastavlja da ostavku gradonačelnika smatra bržim i efikasnijim putem napred, kaže u intervjuu za Kosovo onlajn šef Kancelarije za EU na Kosovu Tomaš Suniog.

Suniog smatra da ono što se dogodilo 24. septembra predstavljalo jako zvono za uzbunu, kao i da se moraju izbegavati sve radnje koje bi mogle dodatno eskalirati situaciju na terenu.

"Kosovsku policiju napali su teško naoružani pojedinci. Obim operacije je bio bez presedana i predstavlja veliku eskalaciju, što je u suprotnosti sa ponovljenim pozivima Evropske unije na deeskalaciju na severu Kosova. Reperkusije ovog terorističkog napada osećaju se ne samo na severu Kosova, već i širom Kosova i širom regiona. Takođe vidimo da je napad svakako povećao zabrinutost međunarodne zajednice zbog situacije na severu Kosova. Brza deeskalacija i stabilizacija bezbednosne situacije sada je hitnija nego ikada. U široj slici, put napred se nije promenio, on je zapravo postao potrebniji. Očekujemo da Priština i Beograd rade na normalizaciji svojih odnosa kroz Dijalog koji vodi EU. Ovo je platforma na kojoj se mogu pozabaviti raznim pitanjima, koja opterećuju međuzajedničke odnose na Kosovu. Moraju se izbegavati sve radnje koje bi mogle dodatno eskalirati situaciju na terenu. U vreme kada Evropi preti ruski rat protiv Ukrajine, ne bi trebalo da dozvolimo nasilje i nestabilnost na Kosovu. Mi to jednostavno ne možemo sebi priuštiti", kaže Suniog.

Rekli ste da EU treba da vidi dokaze o Banjskoj pre nego što se odluči o mogućim merama protiv Srbije, o kojima odlučuju svih 27 članica EU. Ko bi trebalo da pruži ove dokaze članicama EU?

Stav EU je vrlo jasan. Sve činjenice o napadu moraju biti utvrđene kroz punu, blagovremenu i efikasnu istragu kosovskih vlasti. EU, preko Euleksa, pažljivo prati istrage koje su u toku. Obim operacije je bio bez presedana, veličina zaplenjene municije i oružja bila je ogromna. Dokazi nagoveštavaju da to nije organizovala samo jedna osoba. Očekujemo bezuslovnu saradnju Srbije kao i saradnju bilo koje druge strane koja može da rasvetli detalje napada. Očekujemo da svi i svaki počinilac bude privedeni pravdi.

Zahtevi EU da se smanji prisustvo specijalnih policijskih jedinica u blizini opštinskih zgrada, kao i da gradonačelnici obavljaju posao sa alternativnih lokacija, još uvek nisu ispunjeni. Zašto je to tako i da li će biti dodatnih mera kada je u pitanju Kosovo ako se ti zahtevi ne ispune?

U stvari, Kosovo je preduzelo korake ka smanjenju prisustva policije u i oko opštinskih zgrada na severu Kosova. Takođe je usvojila Administrativno uputstvo koje definiše pravni put za opoziv gradonačelnika. Međutim, pošto se vaše pitanje odnosi na mere, želim da istaknem da o merama odlučuje 27 država članica EU. Da podsetim, u izjavi visokog predstavnika EU od 19. septembra u ime svih država članica EU ističe se da je EU spremna da ukine ove mere u slučaju napretka u ispunjavanju postojećih zahteva, ili da proceni dalje mere prema obe strane, ukoliko bude potrebno.

Srpska lista je pristala da učestvuje na lokalnim izborima, ali se sada postavlja pitanje kada će isti biti održani, jer Vlada Kosova insistira na administrativnom uputstvu. Da li odmah treba raspisati izbore radi deeskalacije situacije i povratka Srba u institucije?

Uputili smo više puta pozive svim političkim akterima, na svim nivoima vlasti, i na Kosovu i u Srbiji, da se konstruktivno angažuju u procesu koji vodi ka prevremenim lokalnim izborima na severu Kosova. Kao što smo više puta do sada rekli, iako su izbori u aprilu 2023. godine održani u skladu sa pravnim okvirom Kosova, oni ne nude dugoročno političko rešenje. Brzo održavanje vanrednih lokalnih izbora na severu Kosova uz bezuslovno učešće kosovskih Srba i dalje je ključno. Započinjanje prikupljanja potpisa potrebnih za peticije za opoziv gradonačelnika predstavljalo bi važan signal i garanciju da se više neće ponoviti bojkot aprilskih izbora. Istovremeno, EU nastavlja da ostavku gradonačelnika smatra bržim i efikasnijim putem napred.

Zašto još nije ukinuta zabrana srpske robe i kako EU može da utiče da se ta zabrana ukine?

Slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi pomaže ekonomskom rastu i osnovne su slobode EU. Isticao sam značaj slobodne trgovine i ukidanja ograničenja na robu iz Srbije u nekoliko navrata, uključujući i tokom mog nedavnog sastanka sa predsednikom Privredne komore Kosova. Ovo na kraju utiče na preduzeća i trgovinu na Kosovu.

Možete li da prokomentarišem izjave srpskih lekara da na severu Kosova vlada nestašica lekova i da preti humanitarna katastrofa?

Pomno pratim javne izjave zvaničnika koji upravljaju bolnicama i zdravstvenim centrima u područjima sa većinskim srpskim stanovništvom o prijavljenim nestašicama lekova i medicinskog materijala. Ministar zdravlja Arben Vitia me je nedavno uverio da postoji puna spremnost Vlade da se udovolji zahtevima za lekove i medicinski materijal, kako ne bi bilo nestašice u ovim ustanovama, u kojima se leče pacijenti iz svih zajednica, ne samo kosovskih Srba. Želeo bih da ohrabrim uključene institucije da sarađuju i preduzmu neophodne proceduralne korake, koji će obezbediti da bolnice i domovi zdravlja budu adekvatno snabdeveni. Važno je da svi pacijenti širom Kosova dobiju medicinsku negu koju zaslužuju. Ne treba da ima političkih obzira kada govorimo o pravu na zdravlje.

Da li je po Vašem mišljenju poverenje između albanske i srpske zajednice dodatno narušeno i kako se ono može popraviti?

Nažalost, svedoci smo postepenog smanjenja poverenja između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba i pogoršanja međuetničkih odnosa. Ovo pogoršavaju negativni narativi koje koriste i pojedini zvaničnici i neki mediji. Mediji treba da razmotre posledice svog izveštavanja, a izabrani lideri treba da komuniciraju odgovornije i inkluzivnije, posebno o pitanjima koja su osetljiva za nevećinske zajednice ili nacionalne manjine. Narativ koji doprinosi stvaranju prostora u kojem se članovi svih zajednica osećaju bezbedno, zajedno sa inkluzivnim politikama, prvi je korak ka vraćanju poverenja. Pored toga, želeli bismo da vidimo značajniju interakciju između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba sa inicijativama koje imaju za cilj negovanje mirne koegzistencije. Isto tako, bilo bi neophodno uključiti i članove iz drugih zajednica koje čine društveno tkivo Kosova. Ovo nije samo potrebno, već je i moguće. Dijalog koji vodi EU može pomoći u rešavanju postojećih spornih pitanja i sprečiti buduće eskalacije. Dve strane treba da se istinski angažuju u Dijalogu, primenjuju sve postojeće sporazume i poštuju važne obaveze preuzete tokom godina.

Nedavno ste posetili manastir u Banjskoj. Koliko je značajna uloga Srpske pravoslavne crkve za srpski narod na Kosovu?

Zaista, posetio sam manastir Banjska prošle nedelje zajedno sa zamenikom generalnog direktora za Evropu Evropske službe za spoljne poslove koji je bio u poseti Kosovu i šefom Euleksa. Imali smo važnu diskusiju sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu o najnovijim dešavanjima, sa fokusom na ulozi koju verski lideri mogu da imaju u negovanju mirnih međuzajedničkih odnosa. Razumem da Srpska pravoslavna crkva na Kosovu predstavlja referentnu tačku i moralni autoritet za zajednicu kosovskih Srba, pružajući duhovnu podršku mnogim vernicima. U EU smo uvek podržavali slobodu veroispovesti i važnost mogućnosti da je praktikujemo.

Koliko je realno da Beograd i Priština nastave dijalog, jer s jedne strane čujemo predstavnike EU da je neophodno što pre nastaviti dijalog, ali i izjave mnogih kosovskih političara da nema dijaloga pre uvođenja sankcija Srbiji?

Rešavanje bezbednosnih problema na severu je ključno. Međutim, želim da razjasnim da je sveobuhvatan pristup, koji uključuje političko rešenje, od najveće važnosti za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije u pravcu dugotrajne stabilnosti i mira. Dakle, put napred je Dijalog koji vodi EU. Ovo nije samo moja poruka. Ovo je poruka 27 država članica EU koje su istakle da evropski put i Kosova i Srbije ide kroz dijalog uz podršku EU i kroz normalizaciju njihovih odnosa.

Postoji li opasnost da EU posle poslednjih događaja i rata u Izraelu i Ukrajini izgubi „interes“ za Kosovo i Balkan?

EU daje prioritet proširenju, a region Zapadnog Balkana se dugo smatrao prioritetom u ovom kontekstu. Sve zemlje zapadnog Balkana su izrazile želju da se pridruže EU. Pristup EU proširenju prati proces zasnovan na zaslugama, što znači da zemlje koje žele da ispune određene kriterijume i reše otvorena pitanja da bi napredovale ka članstvu u EU. Za Kosovo i Srbiju, normalizacija odnosa je ključni aspekt ovog procesa. Snažan interes EU za zapadni Balkan se takođe vidi kroz naše konkretne akcije i angažman. Samo tokom prošle nedelje, zamenik generalnog direktora za Evropu Evropske službe za spoljne poslove posetio je Kosovo kako bi iz prve ruke dobio informacije o trenutnoj političkoj i bezbednosnoj situaciji. Kao specijalni predstavnik EU na Kosovu i šef Kancelarije EU, takođe se svakodnevno angažujem sa sagovornicima i partnerima kako bih pomogao Kosovu na njegovom putu ka EU. Kosovo je takođe dom najveće civilne misije u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike Evropske unije, Euleksa. Angažman EU na Zapadnom Balkanu vidljiv je i kroz rad specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslava Lajčaka. Sav ovaj angažman treba čitati zajedno sa izjavama predsednika Komisije da je budućnost Zapadnog Balkana u EU. Budite uvereni da će EU nastaviti da bude angažovana na Kosovu i na Zapadnom Balkanu.

Izvor: Kosovo online