TV Most

U nacrtu okvira za nastavk dijaloga Beograda i Prištine koji Mirosla Lajčak namerava da usaglasi tokom posete Beogradu i Prištini naćiće se prvenstveno statusne teme kao i otvorena bilateralna pitanja i primena do sada postignutih sporazuma u dijalogu, ocenjuje za Tanjug član Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina Bodo Veber.

Bodo Veber kaže da, prema najavama iz Brisela, poduhvat specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčka predstavlja prvi ozbiljan pokušaj resetovanja pregovora o konačnom sveobuhvatnom sporazumu između Begrada i Prištine.

”Za tako nešto je neophodno definisanje pregovaračkog okvira, osnovnih principa, ciljeva i sadržaja pregovora, što do sada nikada nije urađeno, a trebalo je na početku dijaloga”, navodi Veber.

Analitičar iz Berlina samtra da se Miroslav Lajčak u pravljenju nacrta za nastavak dijaloga Beograda i Prištine kreće u pravcu prvobitnih principa na kojima se dijalog o noramlizaciji odnosa zasnivao od 2012. godine.

”To znači da nema promene granica, nema razmene teritorija. Posredno se čuje da će morati doći i do priznavanja Kosova od strane Srbije u nekom obliku. Da li će to da bude formalno potpino prizbavanje ili neka vrsta sporazuma koji je postojao između dve Nemačke, to će biti jedna od vrućih tema pregovora kao i sve vezano za statsuno pitanje”, navodi Veber.

Pored statusnih pitanja, u koje ubraja i obustavljanje akcija Beograda na otpriznavanju nezavisnosti Kosova, Veber smatra da postoji još čitav niz tema i pitanja koje moraju biti definisane novim okvirom pregovora, a koje se odnose na otvorena bilateralna pitanja.

Kao treća tema, prema njegovim prečima, trebalo bio da se nađe pitanje primene do sada postignutih sporazuma što podrazumeva i potpunu integraciju Srba na Kosovu u kosovsko društvo ali i grancije koje su potrebe za to od strane Prištine.

”Pošto je sa stola skinuta tema razmene teritorija sada se može vratiti i na pitanje Zajednice srpskh opština i rešenja koje za svrhu i cilj imaju budućnosti Srba na Kosovu”, kaže Veber.

Na pitanje Tanjuga gde se u okvru takvog novog pregovarčkog okvira može naći prostora za ”kompromisno rešenje” koje bi zadovoljilo i pozicije Beograda, Bodo Verber smatra da se ono što Srbija može da dobije odnosi na bilateralna pitanja i ono što ”Kosovo može da ponudi”, pre nego EU.

”Priština bi mogala da Beogradu ponudi nešto od suštinskog značaja za Srbiju i velikog nacionalno simboličnog značaja.Tu mislim na pitanje zaštite srpske kulturne i religijske baštine na Kosovu, mislim na pitanje povratka, nestalih, a tu je i pitanje imenovine, finansijskih potraživanja”, navodi Veber.

On ocenjuje da bi to srpska strana mogla da predstavi svojim građanima kao uspeh u procesu, u kome su se, kako tvrdi Veber, od početka znala pravila igre koje je Beograd prihvatio 2012 i 2013. godine ”bez revolata u Srbiji”.

Bodo Veber ocenjuje da postizanje finalnog dogovora neće zahtevati više godina ukoliko EU i Miroslav Lajčak odlučno vrate politički dijalog Beograda i Prištine u početne pregovaračke principe.

Kao glavne prepreke na putu ka postizanja pravnoobavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Beogrda i Prištine Veber trenutno vidi manjak podrške koju vlada u Prištini na čelu sa premijerom Hotijem može da dobije za primenu bilo kakvog sporazuma kao i dalje nesuglasice između Brisela i Vašingtona na temu dijaloga.

”Nisam siguran da meseci nisu malo previše optimistični. Ali ako se uđe u pregovore sa ozbiljnom i zdravom pregovračkom bazom onda je postizanje dogovora maksimalno dve godine”, ocenjuje Veber.

Bodo Veber zaključuje da je za postizanje finalnog sporazuma između Beograda i Prištine neophodno da nastavk procesa dijaloga bude ispraćen snažnom političkom podrškom zemlja članica EU, uključujući, kako kaže, i jasnu i jaku poruku Pariza da se drži zajedno sa Nemačkom pogotovo kada je reč o jasnoj perspektivi pritupnja Srbije i celog regiona EU.

Izvor: Танјуг