:

:

TV Most

clock

Jun 02, 2020   21:24

0

26

Albanci igraju toplo-hladno, ko plaća ceh

Poslednji “taktički potez” odlazeće prištinske vlade predvođene Aljbinom Kurtijem – zabrana uvoza robe bez dokumenata i dozvola na kojima piše “Republika Kosovo”. Mere reciprociteta će potpuno zaustaviti trgovinu, a zaustavljene su regionalne inicijative, kaže za RTS ministar Rasim Ljajić. Predsednik Odbora za KiM Milovan Drecun rekao je da se na ovaj način zavode ekonomske sankcije.

 

Treći dan zaredom kamioni sa srpskom robom stoje na administrativnim prelazima sa Kosovom i Metohijom. Reč je o “meri reciprociteta” kao taktičkom potezu odlazećeg premijera Aljbina Kurtija, gde se traži da kamioni imaju dozvole na kojima piše “Republika Kosovo”.

Kako je to neprihvatljivo za Beograd, kamioni su stali na Jarinju i sada se čeka formiranje nove vlade, ovoga puta mandatara Avdulaha Hotija, a koji je, sudeći prema izjavama, protiv ovih Kurtijevih mera.

Osuda ovih “mera reciprociteta” stigla je i iz Amerike i iz Evropske unije, ali ne i više od toga.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun rekao je u emisiji “Oko ekonomije” da je poruka da ako oni priznaju “Republiku Srbiju”, mi moramo da priznamo samoproglašenu “Republiku Kosovo”.

“Videćemo da li je ovo taktička ili dugoročna mera – ovaj reciprocitet. Albanci sve rade u dogovoru, oni uvek igraju toplo–hladno. Ovo je stvaranje osnove da nova vlada ima bolju startnu poziciju pred eventualni nastavak razgovora sa Beogradom “, rekao je Drecun.

Ukazuje da je važno kakav će nova kosovska vlada zauzeti stav o taksama i reciprocitetu jer u takozvanoj vladi će biti DSK, koji se zalaže da se postupi kako kaže Vašington.

“Ne znam kakav će biti kompromis jer tu je i Haradinaj”, kaže predsednik Odbora za KiM.

Ekonomska ili politička mera 

Pomoćnica ministra trgovine Olivera Jocić kaže da je ova mera politička i da nema veze sa Ceftom, kao i da se krše sporazumi Briselskog dijaloga. “Tako da, ovo što vidim, jeste da ekonomski stradaju stanovništvo i potrošači”, rekla je Jocićeva.

Decun smatra da se na ovaj način zavode ekonomske sankcije, a mera je i politička jer žele da iskoriste situaciju da odugovlače u nadi da će doći do promena u Americi.

Asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić ističe da je reč o dubinskom problemu koji postoji od 2008. godine. Kako kaže, teza Prištine je da Kosovo nema statusni problem i da Kosovo treba da ima sa Srbijom jednake odnose.

“Odbijaju tezu da Kosovo ima statusni problem i žele da pokažu kako Priština ima statusnu poziciju”, rekao je Surlić.

Hotiju neće biti lako

Sulić kaže da to otežava poziciju novoj vladi i dodaje da je Aljbin Kurti bio u poziciji da od jednog nacionaliste bude neko ko povlači takse, tako da novom premijeru Hotiju neće biti lako.

Nadovezao se Drecun, koji je rekao da je ponašanje Kurtija interesantno i da on ima kapacitet da blokira rad kosovskog parlamenta – može da ide na proteste i da dodatno destabilizuje situaciju.

“Ovo je jedan pravac, kako će raditi Samoopredeljenja, a drugi pravac je koalicija – kako će se uskaditi sa DSK”, podvukao je Drecun.

Surlić kaže da je zajednička tačka da se započne dijalog: ukinuti sve barijere, problem je ishoda. “Političke elite na Kosovu se osećaju usmaljeno, pet članica EU nije priznalo Kosovo”, naglašava Surlić.

Drecun ističe da mora da se definiše status. Prema njegovim rečima, Albanci su ohrabreni i preko “duboke države” i preko politike Nemačke. “Šta smo mi, nemojmo da govorimo o recipročnim merama”, kaže Drecun.

Trgovina je pala  

Govoreći o ekonomskom aspektu problema, Olivera Jocić ističe da je trgovina pala. “Videli smo blagi oporavak sa ukidanjem taksi, tako da je u aprilu 2020. u odnosu na 2019, što se tiče opreme, bila za 120 odsto veća i postojala je šansa da će se trgovinski odnosi vratiti u normalne okvire”, rekla je ona.

Istakla je da smo mi jedina država na koju se odnose ovakve mere.

To je poltička priča, dodaje Jocićeva navodeći da privrednici nisu znali o čemu se radi, pa su intervenisali prema Prištini, preko Unmika, a obratili su se i EK, koja mora da interveniše jer je garant primene sporazuma Cefta.

Drecun ističe da štetu trpe građani zbog povećanja cene namirnica, a šteta je što ne može da se ide na dijalog, razmena je bila između 400 i 500 miliona evra godišnje.

Cefta je na infuziji, stale regionalne inicijative 

Ministar Rasim Ljajić kaže da poslednji potez Prištine predstavlja par ekselans, da je to politička odluka i da predstoji politička borba Kurtija i ostalih.

Doći će do dodatne štete jer se 60 odsto ukupne robe, što se tiče sirovina, uvozi iz Srbije, a krajnju cenu plaćaju potrošači, ukazao je ministar trgovine.

“Mere reciprociteta će potpuno zaustaviti trgovinu”, kaže Ljajić ukazujući da danas 20 kamiona čeka na Merdaru, a 40 na Rudnici.

Dodaje da je milion evra šteta na dnevnom nivou. Neka roba je išla na Kosovo, imali su interes da je prodaju, a sada će sve stati, na godišnjem nivou 500 miliona evra će biti šteta”, kaže Ljajić.

Govoreći o tome da li će mere biti ukinute, Ljajić kaže da veruje da će biti suspendovane na četiri meseca, i da od toga zavisi dalji epilog.

“Politička šteta je ogromna, zaustavljene su regionalne inicijative, Cefta je na infuziji, trgovina treba da ide bez obzira na nerešen status Kosova”, rekao je Ljajić.

“Bili smo spremni da razgovaramo o vancarinskim barijerama”, kaže Ljajić i pojašnjava da se to odnosi na akcize na brašno i blokovsku robu, ali da Beograd nema sagovornika u Prištini jer su odluke političkog karaktera.

Ne veruje da će se nešto pozitivno desiti za četiri meseca. Ljajić smatra da su u ovoj atmosferi pozicije dijametralno suprotne i da nema političkog autoriteta koji može da stane iza ovoga.

“Ovo je jedna ozbiljna kriza autoriteta kada govorimo o EU i drugim organizacijama”, rekao je Ljajić.

Izlaz iz ove situacije

Milovan Drecun kaže da ako budu ukinute takse, biće znak da Priština želi nastavak dijaloga, ili će se služiti političkim smicalicama do izbora novog predsednika SAD.

Osvrćući se na Grenela, koji je za ukidanje taksi, Drecun kaže da profesori poput Servera savetuju da se treba suprotstaviti tome.

“To ohrabruje Albance da nastave, a ne da ih ukinu, dvolična je politika prema Srbiji”, kaže Drecun.

Olivera Jocić ističe da kada imate necarinske barijere, vi imate kanal komunikacije.

“Kada pogledate ekonomske činjenice, onda se ide ka ukidanju bilo kakvih barijera sa Srbijom. Procena MMF-a za Prištinu od prošle godine je ukazala da su cene skočile, pogođeni su bili potrošači, kupovna moć je opala za 5,3 odsto, nema supstitucije proizvoda, a sav uvoz iz drugih zemalja je skuplji”, ukazala je Jocićeva.

Surlić kaže da postoji bojazan da će se doći do onoga da se pitanje Kosova stavlja u bezbednosni okvir, da sve ovo uđe u mnogo ozbiljniji aspekt.

Osvrćući se na privatni film u kome se kaže da srpska kulturna baština nije srpska, Surlić naglašava da postoje i tvrdnje da su to ilirski i rimokatolički hramovi.

Drecun kaže da se napada duhovni identitet. “Nije slučajno da se pojavljuje film, pokušavaju da svojataju naše manastire i crkve”, kaže Drecun.

Surlić je na kraju ukazao da je stav da nema rešenja statusa Kosova bez Beograda.

“Moramo da insistiramo na dijalogu i postizanju kompromisnog rešenja. Ova odluka je drugačija jer takse i reciprocitet utiču na kvalitet života i to je pogubna politika ako se dugoročno posmatra”, zaključio je Stefan Surlić.

Izvor: RTS

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva