TV Most

Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju predali su predlog kojim obaveze iz Ohridskog sporazuma postale sastavni deo procesa pregovora o članstvu Srbije u EU, potvrđeno je T a n j u g u.

Prema rečima jednog portparola Evropske komisije, predlog Komisije je prosleđen Savetu EU u petak 2. februara.

Ovim predlogom, obaveze is Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Beorgada i Prištine, kao i Aneks primene usaglašen prošlog marta u Ohridu, formalno bi postali sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u EU.

Savet ministara EU je u decembru zatražio od Evropske komisije da uvrsti te obaveze u pregovarački okvir Beograda i Brisela.

"Savet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije", navedeno je u tom zahevu.

Poglavlje 35 u pregovaračkom okviru o članstvu Srbije u EU, koje se naziva "ostala pitanja", u slučaju Srbije obuhvata i normalizaciju odnosa s Kosovom. Kako bi pratili napredak u normalizaciji, ovo poglavlje je među prvima otvoreno - još 14. decembra 2015. godine.

Posle predaje predloga, Savet EU bi trebalo da usvoji ove izmene, čime bi i formalno obaveze Beograda iz dijaloga bile obuhvatićene procesom pregovora o članstvu Srbije u EU.

Beograd i Priština su 27. februara 2023. postigli Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa. U Ohridu je 18. marta dogovoren Aneks primene tog Sporazuma, koji nije potpisan. Ti dokumenti su u međuvremenu postali sastavni delovi procesa pridruživanja Evropskoj uniji.

Prema najnovijem predlogu Evropske komisije i Evropske službe za spoljnu akciju, od Beograda se očekuje potpuna primena Sporazuma na putu normalizacije odnosa sa Prištinom, uključujući Aneks o njegovoj primeni, a u poglavlju 35. tačka 3. pod nazivom "Dalji sporazumi i napredak u normalizaciji odnosa", postaje tačka 4. 

Rasprava o tome predlogu sada ide na Radno telo Saveta EU za proširenje i država koje vode pregovore o pristupanju (COELA), a trebalo bi da se usvoji na Komitetu stalnih predstavnika vlada zemalja članica EU (COREPER), dakle na nivou ambasadora.

Izvor: T a n j u g