TV Most

Mastilo na sporazumu potpisanom u Vašingtonu praktično se nije ni osušilo, a Priština je započela opsežnu ofanzivu kako bi uz pomoć svojih saveznika sa Zapada minirala sve dogovore i na stolu ostavila samo jednu temu - zaokruživanje nezavisnosti lažne kosovske države.

Samo nekoliko sati nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju upozorio da slede novi pritisci na našu zemlju, planove Albanaca razotkrio je predsednik privremenih institucija u pokrajini Hašim Tači. On je iz Vašingtona poručio da je i u SAD i u EU zahtevao da na dnevnom redu dijaloga Beograda i Prištine bude isključivo uzajamno priznavanje.

Tačijeva turneja u Briselu i Vašingtonu odigrava se u trenutku kada se iščekuje konačna odluka da li će optužnica za ratne zločine koju je protiv njega objavilo Specijalizovano tužilaštvo za OVK biti potvrđena, vraćena na doradu ili odbačena.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin zato je poručio Tačiju da on treba samo da se izjašnjava o tačkama ove optužnice, a da sve drugo što govori treba posmatrati samo kroz skoro podizanje optužnice:

- Ako mu je lakše da u Hagu čita svoje stare izjave i objašnjava drugovima u ćeliji kako je bio veliki borac, neka mu bude.

Statut predat pre dve godine

Upravljački  tim za izradu Statuta Zajednice srpskih opština predao je nacrt ovog dokumenta Briselu u avgustu 2018. Nakon toga je iz Brisela trebalo da usledi poziv Upravljačkom timu da predstavi ovaj dokument, a zatim i da se zakažu sastanci dveju strana, najpre na tehničkom, a zatim i na visokom političkom nivou, kako bi se tekst Statuta usaglasio. Međutim, poziv iz Brisela ni posle dve godine ne stiže.

Pre nego što je svoje skandalozne zahteve izneo u Vašingtonu, Tači je to učinio i u sedištu EU, koja već duže pokazuje nemoć kao posrednik u dijalogu i ne uspeva da pokrene razgovore dovedene u ćorsokak zbog konstantnih jednostranih poteza kosovskih Albanaca. Briselski pregovori posle dužeg vremena nakratko su odmrznuti nakon parafiranja sporazuma u Beloj kući, ali su ponovo obustavljeni zbog odbijanja Prištine da se razgovara o Zajednici srpskih opština.

Za direktora Kancelarije za KiM Petra Petkovića nema dileme da je Tači suštinski protiv dijaloga, što je, kaže, pokazao i izjavom iz Vašingtona:

- Time je potvrdio i da ništa ne vredi njegov potpis pred licem EU, kojim se obavezao na formiranje ZSO. Nasuprot onome što on zamišlja, dijalog ne može imati unapred definisan ishod, i toga su svesni i u Vašingtonu i u Briselu. Svojim manevrima i eskivažama sa sebe ne mogu skinuti sedam i po godina nerealizovanu obavezu formiranja Zajednice i to je tema koju neće uspeti da skrajnu i uklone sa stola nikakvom političkom i diplomatskom gimnastikom.

Borelj o briselskom procesu: Do konačnog sporazuma za nekoliko meseci

Konačni dogovor Beograda i Prištine moguće je postići za nekoliko meseci, a ne godina, uz rad u dobroj veri i duhu kompromisa. Mi ne propisujemo šta će biti rešenje, niti želimo da veštački ubrzavamo pregovore niti da odugovlačimo s njima. Uspeh dijaloga ključan je za stabilnost Zapadnog Balkna i cele EU - poručio je u ponedeljak visoki predstavnik EU Đozep Borelj, nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU.

On je ponovio da postoji samo jedan dijalog, i to onaj koji vodi EU, a da su dobro došle inicijative koje doprinose procesu:

- SAD je važan partner, ali EU je ta koja olakšava dijalog i vodi računa o njemu

Borelj je takođe istakao da će do sporazuma doći u roku koji je naveo pod uslovom da se obe strane angažuju konstruktivno. Evropski šef diplomatije je naglasio da je pronalaženje rešenja, kakvo god ono bilo, neophodan uslov za put ka EU. Rekao je i da zemlje koje nameravaju da se pridruže moraju da jačaju dobrosusedske odnose i saradnju.

Borelj je po završetku sastanka u Luksemburgu, kojem je predsedavao, naglasio da je Savet EU zatražio puno jedinstvo i podršku kako za proces pregovora Beograda i Prištine, tako i za rad specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka. (G. Č.)

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da iza svih poteza prištinskih zvaničnika stoji - Nemačka:

- To je velika sila sa kojom imamo problem, jer ona ne pokazuje nikakvu fleksibilnost i svoju početnu poziciju prema Kosovu, samo pogoršava. Sve više smo izloženi pritiscima, odnosno sve probleme koje smo imali s Prištinom, od uvođenja taksa pa nadalje, možemo da povežemo sa nemačkim stavom. Berlin evidentno daje zeleno svetlo kosovskim strukturama da se ponašaju agresivno i histerično. Ako Tramp pobedi na američkim predsedničkim izborima možemo da očekujemo veće angažovanje SAD u disciplinovanju Prištine, u suprotnom će glavnu reč voditi Nemačka, koja diktira i pozicije cele EU.

Pozivi Tačija na obustavu dijaloga sa Beogradom, po Nemanji Staroviću, iz Centra za društvenu stabilnost, rezultat su nespremnosti EU da pribegne mehanizmima prinude prema Prištini:

- Kako je do predsedničkih izbora u SAD ostalo svega tri sedmice, Tači i njegovi istomišljenici smatraju da se odlazak Trampa i njegovog tima iz Bele kuće toliko približio, pa i ne moraju više da strahuju od reakcije Vašingtona, jedinog međunarodnog sponzora kosovske nezavisnosti koji se u prethodnom periodu nije libio da pribegne kaznenim merama. Pitanje je i dana kada će optužnica protiv Tačija biti potvrđena, pa on očigledno više ne oseća potrebu za projektovanjem imidža lidera naklonjenog dijalogu. n

Lajčak pred šefovima diplomatije EU o dijalogu: Zagreb traži sastanak o Zapadnom Balkanu

Ministri spoljnih poslova EU u ponedeljak su u Luksemburgu razmatrali situaciju u dijalogu Beograda i Prištine, a izveštaj je podneo specijalni predstavnik za ovo pitanje Miroslav Lajčak. On je posle sastanka poručio da je na raspravi potvrđena "jasna veza između dijaloga i evropske budućnosti Srbije i Kosova".

Austrijski šef diplomatije Aleksander Salenberg poručio je da je dijalog ključan za region Jugoistočne Evrope, od koga zavisi i stabilnost i bezbednost cele EU:

- Veoma je važno da EU ostane angažovana, ali i da jasno pokaže da postoji samo jedna perspektiva, a to je evropska.

Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman zatražio je na sastanku da se održi posebno ministarsko zasedanje Unije o Zapadnom Balkanu, s obrazloženjem da u tom regionu dugo postoje nerešeni izazovi - odnos Srbije i Kosova, i stanje u BiH.

Izvor: Novosti online