TV Most

Iguman manastira Visoki Dečani arhimandrit Sava Janjić poručio je danas da su, nakon dvadeset posleratnih godina uništavanja svetinja SPC i kontinuiranog diskriminatorskog odnosa, koji nije zaustavljen ni zakonima proisteklim iz Ahtisarijevog plana, neophodni i novi, specijalni modeli zaštite uz međunarodne garancije, koji treba da baštinu zaštite i od budućih zloupotreba lokalnih institucija i moćnika.

Janjić je naveo da pitanje srpske pravoslavne baštine na KiM treba da bude zvanično otvoreno na briselskom dijalogu (nezavisno od političkog toka pregovora), uz obavezno učešće predstavnika SPC, naročito sa ovog prostora gde, kako je ocenio, imamo neposredno iskustvo u ovim problemima.

Povodom otvaranja teme "kosovske kulturne baštine" na festivalu Mirdita u Beogradu i niza reakcija koje je ovaj događaj izazvao, Janjić je podsetio na osnovne principe na osnovu kojih je delegacija SPC učestvovala u Ahtisarijevom dijalogu 2008. godine i iz kog su proistekli neki od postojećih zakona na KiM.

Ovim komentarom nemam nameru da obeshrabrujem kulturnu saradnju između kosovskih Albanaca i Srba, ona je važna i potrebna, ali bih želeo da naglasim da je pored lepih izjava u Beogradu, važno da se pokaže poštovanje srpske kulture i baštine Srba na KiM, a do sada se praktično nijedna organizacija kosovskih Albanaca nije ogradila od sistematske diskriminacije prema baštini SPC i srpskog naroda koja se godinama sprovodi na očigled svih na Kosovu, posebno preko pojedinih medija na albanskom jeziku, poručio je on.

Jedino ko zvanično reaguje su međunarodne institucije i ambasadori zemalja Kvinte, podsetio je Janjić.

Pokušaj revidiranja istorije

Govoreći o kulturnoj baštini na teritoriji KiM treba imati u vidu da je i po Ahtisatijevom planu i po kosovskim zakonima definisan poseban odnos prema objektima koji su vlasništvo SPC, ocenio je Janjić i dodao da su brojni pokušaji da se to promeni i revidira vekovna istorija.

Istovremeno ne poštuju se najčešće ni postojeći zakoni, upozorava iguman manastira Visoki Dečani.

“Sve to zahteva jače mere institucionalne zaštite i fizičke bezbednosti svetinja SPC koje su više puta oružano napadane nakon završetka oružanog konflikta, a mnoge još leže u ruševinama neobnovljene ili samo delimično obnovljene”, navodi Janjić.

Po njegovoj oceni, svi kulturni i posebno verski objekti na KiM, srpski, albanski, osmanski (turski) itd. važni su ponajpre za zajednice koje ih koriste i kojima imovinski pripadaju, ali su važne i za sve građane Kosova bez obzira na poreklo.

“Oni objekti koji su na listi UNESKO (a trenutno su na listi UNESKO četiri verska objekta SPC) deo su i svetske kulturne baštine. Ove činjenice ne isključuju jedna drugu”, smatra iguman Janjić i navodi da pokušaji da se baština SPC negira kao srpska i proglasi za kosovsku, direktno je posledica strategije albanizacije celokupne baštine na KIM, što je, kako ističe, protivno Ahtisatijevim principima, EU i američkim standardima, koji poštuju kulturne i verske posebnosti različitih etničkih zajednica na svojim teritorijama.

“Pripadnost kulturnih i verskih objekata različitih zajednica u demokratskim sekularnim zemljama i njihovo imovinsko vlasništvo niko ne sme da dovede u pitanje i prava zajednica su zaštićena zakonski ili čak posebnim statusom u nekim zemljama (Italija, Grčka)”, podseća Janjić.

Srbi sa Kosova i SPC isključeni

Iguman Visokih Dečana naglašava da otvaranje ove teme na način kako se to radi na festivalu “Mirdita” u Beogradu suštinski nanosi štetu međunacionalnim i međuverskim odnosima na KiM i, nažalost, ne doprinosi pomirenju jer su sami kosovski Srbi i predstavnici SPC, koja na ovom prostoru poseduje vrednu baštinu, isključeni iz dijaloga, kao da na KiM žive samo Albanci, a da Srbi žive samo u centralnoj Srbiji.

“Iako se na ovom skupu navodno kritikuje politizacija baštine, promocijom ideje “kosovske baštine”, stvara se još veća podela i promoviše novi politički koncept baštine, koji suštinski relativizuje njen identitet i istoriju, koja je obimno dokumentovana u istorijskom i arhivskom materijalu od srednjeg veka naovamo”, smatra Janjić.

Zato, navodi on, može da se govori isključivo o "baštini na Kosovu", jer postoje srpska, albanska, osmanska (turska) i druge baštine, kao i tradicije različitih zajednica koji žive na prostoru KiM, koje treba da budu poštovane od strane svih građana i celog društva kao opšte kulturno nasleđe.

“Zato put napred treba tražiti u mirnom sapostoanju različitih duhovnih i kulturnih tradicija, očuvanju njihove baštine, toleranciji prema različitosti, poštovanju zakona i sudskih odluka, a upravo o tome se ne govori, posebno ne na Kosovu, gde se i dalje u svakodnevnom životu često toleriše diskriminacija na etničkoj osnovi, protivno zakonima koji formalno garantuju jednakost kultura, jezika, pisma i drugih nacionalnih obeležja”, upozorava on.

Sekularno građansko društvo nigde u savremenim demokratijama ne negira kulturnu, versku i istorijsku posebnost različkitih zajednica, naglašava Janjić.

“Upravo je pod vidom nedemokratskog "sekularizma" u vreme komunizma negiran identitet i verske slobode čitavim narodima i zajednicama. Albanija je bila jedan od najradikalnijih primera, gde su svi verski objekti zatvoreni ili pretvoreni u muzeje, a celokupna baština je bila eksproprijacijom pretvorena u državnu baštinu Albanije. Povratak na takve modele je nedemokratski i neevropski”, ocenjuje Janjić.  

Pitanje srpske pravoslavne baštine pokrenuti u Briselu

Na kraju navodi da SPC ostaje na čvrstoj poziciji da pitanje dugoročnog očuvanja srpske baštine, posebno svetinja SPC na KiM treba rešavati u pravcu dodatnih elemenata institucionalne zaštite srpske baštine, koju sve češće ugrožavaju same kosovske institucije, ignorisanjem zakona i sudskih odluka.

“Nakon dvadeset posleratnih godina uništavanja svetinja SPC i kontinuiranog diskriminatorskog odnosa, koji nije zaustavljen ni zakonima proisteklim iz Ahtisarijevog plana, neophodni su i novi, specijalni modeli zaštite uz međunarodne garancije, koji treba da baštinu zaštite i od budućih zloupotreba lokalnih institucija i moćnika. Stoga, pitanje srpske pravoslavne baštine na KiM treba da bude zvanično otvoreno na briselskom dijalogu (nezavisno od političkog toka pregovora), uz obavezno učešće predstavnika SPC, naročito sa ovog prostora, gde imamo neposredno iskustvo u ovim problemima”, istakao je Janjić.

Kulturna i duhovna baština, bez obzira na svoju različitost, ukolliko se prema njoj svi građani odnose sa tolerancijom i poštovanjem, ne deli ljude, već ih povezuje poštujući njihovu posebnost, navodi Janjić.

Štaviše, demokratski kvalitet bilo kog društva se meri u stepenu poštovanja prema različitim zajednicama, kulturnim i verskim tradicijama, to je važna tekovina razvoja savremene demokratije u svetu, zaključuje Janjić.

Izvor: Kosovo Online