TV Most

Došao je da nas spasi. Mene i moje ćerke iz Peći. Moj brat nikada nikome ništa nije nažao uradio, a onda je kidnapovan, 12. juna 1999. godine. Od tada nijednu jedinu reč nisam čula o njemu, ne znam da li je živ ili mrtav, sveću da mu zapalim. U potresnoj ispovesti za Kosovo onlajn Sonja Krstić Rmuš kaže da i dalje čeka da se rasvetli sudbina njenog brata, jednog od nekoliko stotina Srba koje je kidnapovala OVK. 

Među polomljenim spomenicama i na devastiranom srpskom groblju Sonjine suze na grobu roditelja za zadušnice u Peći pisac ovog teksta nije imao snage da snima.

Gledao sam u tišini i ćutao. Posmatrao ljude koji su došli da obiđu grobove svojih najmilijih, odnosno ono što je od njih ostalo. Otvorene porodične grobnice, bez slika, nakrivljene, polomljene… Usput srećem čoveka koji je doputovao iz Podgorice. Pita da li sam video sveštenika negde. Ljudi hodaju nemo, mnogi uz suze, pognutih glava, i dalje zbunjeni zašto su nekome mrtvi krivi i kako je moguće da se i nakon toliko godina lome spomenici. Rat protiv mrtvih i dalje se vodi u Metohiji. Natpisi na ćirilici svedoče da su ovde nekada živeli i Srbi.

Ono što Sonju ipak najviše boli, jeste što bratu ne može sveću da zapali.

"Došla sam na zadušnice da obiđem grobove mojih roditelja, ali najžalije mi je što ne mogu bratu sveću da upalim. On je 1999. kidnapovan u Peći, do dan danas se ništa ne zna o njemu. Nijedna jedina reč. Posle toliko lutanja, vapaja, ni jednu jedinu reč, ništa nisam dobila", priča Sonja.

Sonja navodi da ne zna zašto se istina nakon svih ovih godina i dalje krije, da li su njen brat, ali i mnogi drugi koji su kidnapovani živi ili mrtvi. 

"Vlada radi na tome, ali istina je da su dosta sprečeni od drugih strana, ne zavisi samo od njih. Nije samo on kidnapovan, ima ih mnogo, mnogo, ne znam zašto se istina krije, dal su živi ili mrtvi, da znam da li da mu zapalim sveću ili ne", govori Sonja.

Maksim Krstić je nestao 12. juna 1999. godine. Doputovao je iz Rusije kako bi iz Peći izvukao sestru i dve sestričine, ali je ubrzo po dolasku sam postao žrtva OVK. 

"Došao je iz Rusije računajući da nas spasi, pošto smo bile same. Deca su tada bila maloletna, a ja samohrana majka, muž mi umro pre rata. Došao je da nas spase, u međuvremenu je kidnapovan. Živeo je u Rusiji, nikome ništa nije napravio, znaju ga prijatelji, rođaci, kumovi, svi.., bio je dobar čovek ali nažalost do dan danas nijednu reč nisam dobila o njemu", tužno završava Sonja.

Izvor: Kosovo online